Ruganje duhu Solidarnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo za članak o jednom velikom napaćenom i hrabrom narodu.

2. Dragi Miši,
   ovo je tekst literarne snage i ekspresivnosti, dostojan urednika „Danasa“. Čestitam!

3. Kao i autor teksta, pitam se: šta je sa nama? Želimo li mi mi da se izborimo za stvarnu slobodu ili smo zadovoljni što nas pozivaju da ubacimo glasački listic?Oguglali smo na pojedinačne žrtve sistema, radnike, novinare, intelektualce, neistomišljenike, Sve je samo jednodnevna vest. Da dodam, u vreme poljske „Solidarnosći“ naša socijalistička stvarnost je kroz humor nazivana „Napetosć“. Moguće da je to naše većito navikom stvoreno stanje stvari koje ne želimo da menjamo. Jeste paradoks da danasnja vlast obeležava solidarnost poljskih radnika i gradjana ali je veći paradoks što u Srbiji druga strana samo pognute glave može da stane pred ovim istorijskim činom poljske nacije.

4. Budimo realni, u borbi drzave(komunista) i crkve pobrdila je crkva. Zato je Vojtila iizabran za papu. I sta se danas promenilo sa aspekta autoritarnosti vlastiu Poljskoj.

5. Tekst diše podsećanjem na borbu za slobodu, solidarnost (koja je kod nas, zaista, mislena imenica), budućnost … jednog naroda (to smo mogli da budemo i mi, ali nismo). Ima jedan momenat koji se u tekstu samo sporadično dotiče a u biti je bio veoma važan, Poljaci su katoliti, veliki vernici, uprkos komunističkom režimu koji je uspostavljen posle rata. Katolička crkva je iskoristila svoj ogroman uticaj i podstakla ljude na borbu i solidarnost, koristila je i svoj kapital i pomagala sundikat, Poljaci su to prihvatili opredelili se za međusobno poverenje i istrajno izborili svoj boljitak. Mnogo godina kasnija Poljska (danas) ima nazadne trendove u politici, i ovaj put pod jakim uticajem katoličke crkve …