Ruganje i žrtvama i institucijama: Kako je osuđeni makro Mihailo Maksimović postao bitan sagovornik nacionalnih televizija

Iako osuđen zbog posredovanja u vršenju prostitucije, iako se protiv njega trenutno vodi i postupak za krivično delo „trgovina ljudima“, Maksimović je postao relevantan sagovornik o temi legalizacije prostitucije.

Zbog toga se Autonomni ženski centar obratio otvorenim pismom republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac pozivajući je da ispita da li su mediji koji pozivaju Maksimovića i reklamiraju njegovu knjigu počinili krivično delo „posredovanje u vršenju prostitucije“.

„Posredovanjem u vršenju prostitucije“ u Krivičnom zakonu definisano je inače kao delo koje podrazumeva i da se „putem sredstava javnog informisanja i drugih sličnih sredstava propagira ili reklamira prostituciju“.

Jelena Hrnjak iz NVO Atina, koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima, kaže da u ovom slučaju nema dileme da mediji moraju biti pozvani na odgovornost. Ona međutim dodaje da odgovornost treba da podele i drugi.

– Ne smatram samo medije odgovornima već i institucije, koje dopuštaju javno reklamiranje prostitucije i ne čine ništa da ga spreče, tu prevashodno mislim na nadležnu policiju, tužilaštvo, sudstvo. Mihailo Maksimović se ruga i policiji, sudstvu i tužilaštvu, kao i javnosti, i ženama koje je iskoristio i koje i dalje iskorišćava. Najproblematičnije jeste javno relativizovanje posredovanja u prostituciji, davanje prostora osuđenom licu da se hvali počinjenim krivičnim delom, omalovažavanje žrtava i slanja pogrešne slike u javnost da posredovanje u prostituciji nije nikakav strašan kriminal i da može da ti se isplati, čak i ako te osude – ističe sagovornica Danasa.

Ona navodi da „svaki put kada se višestruko osuđivani kriminalac Mihailo Maksimović pojavi u medijima on podstiče dalje nasilje i iskorišćavanje žena, svih žena u našem društvu, ne samo žena u prostituciji“.

– U proizvodnji tog nasilja učestvuje on kao i svi oni koji mu omogućavaju prostor u javnoj sferi i životu – kaže Hrnjak.

Autonomni ženski centar u otvorenom pismu Zagorki Dolovac navodi više primera gostovanja Mihaila Maksimovića na različitim televizijama samo u toku poslednjih mesec dana, gde je govorio između ostalog o legalizaciji prostitucije. Maksimović je gostovao na TV Prva, Kurir, Studio B, Pink…

Advokat Nebojša Perović smatra da rasprave o dekriminalizaciji prostitucije ne bi trebalo da se vode u medijima već „u okviru radnih grupa u koje će se uključiti stručna lica iz raznih oblasti a koja mogu biti pozvana da daju svoje mišljenje da li određeno krivično delo može biti dekriminalizovano“.

– Krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije podrazumeva i propagiranje ili reklamiranje prostitucije putem sredstava javnog informisanja i sl. Tačno je da je u pojedinim državama EU dekriminalizovana prostitucija ali nije dekriminalizovano posredovanje – ističe Perović.

AŽC na kraju podseća medije i da prilikom izveštavanja o prostituciji ne bi trebalo da se objavljuju imena okrivljenih žena jer postoji mogućnost da su žrtve trgovine ljudima.

– Apelujemo na sve medije da se o prostituciji izveštava kroz prizmu muškog nasilja prema ženama, a ne kroz prizmu ’elitnog posla’. Žene koje su uspele da izađu iz prostitucije govore o tome da ne postoji ništa elitno u organizovanoj mreži makroa i klijenata čijim zahtevima i potrebama su morale da se povinuju – navodi AŽC.

Priručnik za bavljenje krivičnim delima

Jelena Hrnjak kaže i da knjiga Mihaila Maksimovića, koja se promoviše u medijima, „predstavlja svojevrstan priručnik za bavljenje ovim krivičnim delima“. „Pravo pitanje je zbog čega izostaje reakcija nadležnih na njegove navode i na sam sadržaj knjige. Primera radi u knjizi se opisuju elementi udruživanja radi vršenja krivičnih dela, krivičnog dela koje se kažnjava našim zakonodavstvom i koje se odnosi na organizovane kriminalne grupe koje se bave u ovom slučaju posredovanjem u prostituciji“, navodi Hrnjak.

Srbiji ne treba legalizacija

„U našem pozitivnom zakonodavstvu bavljenje prostitucijom je prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora. ali je zaprećena i kazna takođe po prekršaju za onoga ko je korisnik tih usluga što znači da naše društvo za sada prepoznaje prostituciju kao nešto što nije dozvoljeno. Ako uzmemo u obzir standard u našem društvu i standard u zemljama EU, u kojima je legalizovano bavljenje prostitucijom, onda nedvosmisleno možemo doći do zaključka da mi još nismo zreli za tako nešto“, ističe advokat Nebojša Perović.