Rumunska „baza“ za srpsku privredu

Reč je o kompaniji u državnom vlasništvu, koja upravlja zemljištem i akvatorijom luke, dok lučko poslovanje i usluge obavljaju različite kompanije koje imaju ugovore sa Administrativnom upravom luke na čijem je čelu Popa, a sve u okviru Ministarstva za infrastrukturu i transport Rumunije.

Infrastrukturne investicije u Luci Konstanca realizuje Administrativna uprava te luke, a tu su i investicije lučkih operatera. Tokom 2009. i 2010, recimo, privatne investicije u ovu luku iznosile su 750 miliona dolara. O svemu tome razgovarali smo sa generalnim direktorom Administrativne uprave Luke Konstanca, Andrejem Aurelijanom Popom.

Slobodna carinska zona od 2007.

Prethodnih godina Dan Luke Konstanca u Srbiji organizovan je u Beogradu. Zašto je ove godine preseljen u Novi Sad?

– Razvoj luke realizovaće se i orijentacijom ka privlačenju novih poslova i poslovnih partnera zainteresovanih da investiraju u luku. Ne možemo sebi dopustiti da čekamo da to proširenje dođe samo od sebe. Imajući u vidu činjenicu da su u poslednje dve godine najveći srpski partneri naše luke došli iz Novog Sada i da je stvorena odlična saradnja sa podunavskim lukama u zoni Vojvodine, prirodno je da ove godine Dan Luke Konstanca bude organizovan u Novom Sadu. Najveći partneri luke koji dolaze iz Novog Sada su MK Commerce i Victoria Group, a najveće količine srpske robe dolaze iz luka Novi Sad, Pančevo i Bačka Palanka.

Naravno da preko našeg predstavništva u Beogradu želimo da proširimo uticaj u celom regionu bivše Jugoslavije, a želimo i da se predstavimo aktuelnim i potencijalnim partnerima iz susednih zemalja. Možemo koristiti proširenje transporta po unutrašnjim vodama, preko luka koje se nalaze na reci Sava. Trenutak je da valorizujemo mogućnost plovidbe po Savi, kao prirodni nastavak plovidbe po Dunavu. Preko Save roba može sa lakoćom da se transportuje ka i od severa Bosne i Hercegovine, a interesa za to ima, imajući u vidu činjenicu da u toj zemlji postoji metalurški kombinat Arcelor Mittal, fabrika glinice i fabrika koksa… U tom smislu neke rumunske firme već su ostvarile saradnju sa lukom Brčko u BiH.

Predstavite nam u kratko Luku Konstanca?

– Reč je o jednom od glavnih distributivnih centara koji opslužuju Centralnu i Istočnu Evropu, preko Koridora VII. To je multifunkcionalna luka sa savremenim operativnim pogodnostima i dubinama lučkog bazena do 19 metara, što omogućava pristajanje brodova velikog gabarita. Luka Konstanca je distributivni centar za kontejnere ka lukama u Crnom Moru i dobro je povezana sa svim ostalim načinima transporta: drumskim, železničkim, rečnim i vazdušnim, kao i sa naftovodom.

Luka poseduje operativni kapacitet koji je veći od 100 miliona tona, 140 operativnih dokova i ukupnu dužinu kejova od 29.83 kilometra. Zahvaljujući svojim karakteristikama i dubinama bazena, u Konstancu mogu pristajati tankeri kapaciteta od 165.000 tona i brodovi koji prevoze rasut teret od 220.000 tona. Terminali Ro-Ro i trajekti obezbeđuju brzu vezu sa lukama Crnog i Sredozemnog mora. Luka, inače, ima status slobodne carinske zone počev od 2007, sa svim carinskim pogodnostima koje ovaj status pruža korisnicima.

U toku je više investicionih projekata u cilju izgradnje novih operativnih pogodnosti vezanih za robu, kao i poboljšanje transportnih veza između Luke Konstanca i priobalnog pojasa. Ovi projekti odnose se na južnu zonu luke.

Privrednici iz Srbije značajni partneri

Od kada Luka Konstanca ima stalnog predstavnika u Srbiji?

– Pokazali smo svoje kompetitivne prednosti koje su rezultat veze sa Dunavom, nudeći kraću, nezagađenu, jeftiniju transportnu alternativu, kao i značajnu vremensku uštedu za tranzit robe koja dolazi sa Dalekog Istoka čije su destinacije zemlje Centralne i Istočne Evrope. Zato je strategija ekonomskog razvoja Luke Konstanca uključila i otvaranje predstavništava u podunavskim zemljama. Predstavništvo u Srbiji imamo od 2007, a imamo ga i u Austriji i Mađarskoj. Razlog za to je naša želja da izađemo u susret partnerima iz tih zemalja, zainteresovanim da razviju svoje poslove u Rumuniji, a naši predstavnici mogu najbolje da promovišu i predstave poslovne mogućnosti i pogodnosti koje pružamo. U aktuelnom privrednom kontekstu, Administrativna uprava Luke Konstanca ceni privredni potencijal Srbije i u tom smislu gleda na privrednike iz Srbije kao na značajne partnere u svom daljem razvoju.

Je li saobraćaj i broj partnera iz Srbije porastao od 2007. do danas?

– Statistički podaci ukazuju na činjenicu da je robni saobraćaj kroz Luku Konstanca, između Rumunije i Srbije, beležio značajan rast od 2007. do danas, kao i broj firmi iz Srbije prisutnih u našoj luci. Na kraju 2007. ukupan robni saobraćaj sa poreklom/destinacijom Srbija iznosio je 927.444 tona (tranzit 918.089, izvoz 9.355), sledeće godine ukupni robni saobraćaj sa poreklom/destinacijom Srbija iznosio je 699.190 tona (tranzit 648.038, izvoz 51.152), a na kraju 2009. porastao je na 1.669.474 tone (tranzit 1.621.612, izvoz 46.975), dok je 2010. dostigao 2.140.238 tona (tranzit 2.125.958, izvoz 13.980). Konačno, u prvih osam meseci 2011, robni saobraćaj sa poreklom/destinacijom Srbija beleži 1.430.013 tone (tranzit 1.385.175, izvoz 44.838). Ako analiziramo navedene podatke, primećujemo da tranzit beleži velike količine žitarica, a kod izvoza preovlađuju značajne količine naftnih proizvoda.

Tendencija rasta robnog saobraćaja između Rumunije i Srbije preko Luke Konstanca, potvrđena navedenim podacima, ostaje i u budućnosti. Toj činjenici doprinosi i Dunavska strategija, preko koje Evropska komisija podstiče razvoj plovidbe Dunavom, valorizacijom ove značajne transportne rute za Jugoistočnu Evropu.

Zainteresovanost srpskih firmi za usluge u Luci Konstanca je sve veća?

– Naša strategija bazira se na stalnom razvoju investicija u Luci Konstanca, radi poboljšanja performansi luke, da bismo mogli uspešno da zadovoljimo potrebe naših partnera: prevoznika, agenata, brodskih linija, lučkih operatera, sa kojima stalno sarađujemo u cilju postizanja korisnog partnerstva za obe strane. Organizovanjem Dana Luke Konstanca u Novom Sadu, Administrativna uprava luke želi da olakša direktne susrete između aktuelnih i potencijalnih rumunskih i srpskih poslovnih partnera, podržavajući tako one koji su zainteresovani za proširenje poslova posredstvom Luke Konstanca. U privrednim odnosima sa Srbijom, jednu od najvećih prednosti naše luke predstavlja činjenica da je ona i pomorska i rečna luka. Oko 200 rečnih brodova svakodnevno se nalazi u luci zbog operacija utovara/istovara robe ili na čekanju da budu uzeti u proceduru. Oprema kojom raspolaže Luka Konstanca dozvoljava pristajanje svakog tipa rečnog broda. Velike količine robe transportovane su između Luke Konstanca i zemalja Centralne i Istočne Evrope (Moldavija, Bugarska, Srbija, Austrija, Slovačka, Nemačka). Za našu luku rečni saobraćaj jeste od izuzetnog značaja i čini oko 20 odsto godišnjeg robnog saobraćaja.

Od žita do rude, naftnih proizvoda i ostalih robnih grupa

Ima li takmičenja između Luke Konstanca i luka na Jadranskom moru?

– Više puta, u raznim prilikama, rečeno je da Luka Konstanca predstavlja „izlaz na more“ za privredu Srbije zahvaljujući Dunavu. Luke Kopar i Rijeka su ozbiljni takmaci, koji nude odlične usluge, ali položaj i veličinu Luke Konstanca, kao i široki spektar usluga koje pružaju lučki operateri, srpski partneri umeju da cene.

Luka Konstanca jednom nedeljno ima direktnu vezu sa Beogradom i Budimpeštom, preko kontejnerske transportne linije koju obezbeđuje austrijska kompanija Helogistics Holding Gmbh, a u skorijoj budućnosti ista će se proširiti prema Luci Vukovar u Hrvatskoj, kao i prema austrijskim lukama Beč, Krems i Ens. Kontejnerska linija BRP, takođe, jednom nedeljno povezuje Konstancu sa Beogradom i Pančevom. Ove linije imaju mogućnost povezivanja sa drugih 20 redovnih linija koje stižu u Luku Konstanca, a odavde dalje prema lukama u Kini, Egiptu, Turskoj, Izraelu, Južnoj Koreji, Ukrajini, Španiji, Rusiji, Indiji, Grčkoj, Gruziji…

U svojstvu člana Organizacije za ekonomsku saradnju na Crnom moru, Luka Konstanca učestvuje u projektu o pomorskim autoputevima u regionu Crnog mora, koji se bavi razvojem novih pomorskih transportnih ruta između zemalja članica OCEM (Rumunija, Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Moldavija, Srbija, Rusija, Turska i Ukrajina). Projekat predviđa podržavanje poslovnih inicijativa, na osnovu uzajamnih benefita između država članica, u cilju olakšanja privrednih odnosa između njih i identifikacije pitanja od zajedničkog interesa.

Potpisivanjem protokola o saradnji Luke Konstanca sa Lukom Roterdam, te lukama iz Turkmenistana, Lukom Pendik u Turskoj, rastu šanse zadržavanja Luke Konstanca među najkompetitivnijim lukama u ovoj zoni.

Niste pomenuli Luku Bar. Kako komentarišete inicijativu nekih političara iz Srbije da promovišu ovu luku?

– Ne želim da uđem u oblast političkih konfrontacija, ali mogu da kažem da su sa ekonomske tačke gledišta, potrebne jako velike investicije da bi se ostvario realni razvoj Luke Bar. Ovde, u prvom redu, mislim na potrebu investicija u infrastrukturu u Crnoj Gori i Srbiji. Takođe, koliko je meni poznato, geografski položaj Luke Bar ne dozvoljava proširenje luke i održavanje nivoa dubine bazena za pristajanje brodova velikog gabarita.

Kako vidite buduću saradnju Luke Konstanca sa privredom Srbije?

– Poslednjih godina žitarice (u prvom redu kukuruz) su bile glavna roba koju su srpske firme izvozile preko Luke Konstanca, sa tendencijom rasta količine svake godine. Naša je želja da se održi ovaj trend, ali i da se revitalizuje metalurška industrija u Srbiji. Ovde, u prvom redu, mislim na kombinat US Steel iz Smedereva koji je tradicionalni partner naše luke, ali je poslednjih godina usled ekonomske krize radio umanjenim kapacitetom. Takođe, želim da vam kažem da je srpska naftna kompanija NIS – Gazpromneft, ostvarila saradnju sa Oil Terminal i Midia u okviru naše luke. U zaključku mogu da kažem da transport žitarica beleži uzlazni trend, zbog čega se radujemo, ali se nadamo da će se u bliskoj budućnosti ostvariti i rast prometa rude, naftnih proizvoda i ostalih robnih grupa.

Tokom Dana Luke Konstanca u Novom Sadu predstavićemo i projekte razvoja luke, koji će je pretvoriti u najznačajniji distributivni centar zone Centralne i Istočne Evrope. Uveren sam da ovaj događaj predstavlja izuzetno važnu podršku našim srpskim partnerima koji žele da unaprede svoje poslovanje, koristeći pogodnosti Luke Konstanca što može biti pozitivan znak za razvojni potencijal bilateralnih rumunsko-srpskih odnosa u oblasti pomorskog i intermodalnog transporta.