Foto: Z. S. M.Začetak delfinarijuma, temelji metroa pre beogradskog ili stanova za mlade, posledice udara zvučnog topa, meteorita, satelita, „udžbenici” za Ćacilend, zamke za protestante… ili samo rezultat nemara i nebrige ne za svoj grad već i spostvene stranačke prostorije. Ispred kragujevačkog SNS-a u glavnoj ulici zjape krateri koje lokalne vlasti nikako da „zakrpe“.
U kovača kuća bez kukača, stara je narodna mudrost i izreka ali da baš najveći graditelji i neimari u istoriji vaskolikog čovečanstva i univerzuma nisu u stanju da mesecima i mesecima pokrpe par rupa ispred sopstvenih stranačkih prostorija nekako se kosi sa elementarnom logikom i za rubriku je „Verovali ili ne!“. Ali, istina.
Doduše, rupe nisu baš male, više krateri, ali nije ni mala graditeljsko pregalačka sila i potencijal „naprednjaka“, samo što u ovom slučaju već mesecima izostaje.
Pa, kako je moguće, pita se pošteni radnik, seljak, inteligent, kontramitingaš, veteran skupova iz Jagodine i Sremske Mitovice, baš onaj što „ga politike ne interesuje, ali…“; konzument RTS-a, Pinka, Hepija…; „gutač” Informera kada su pitanju takvi i toliki (iz)graditelji rupetina pred „sopstvenom kućom” zanemari.
I, to na takvoj lokaciji kao što je glavna ulice negdašnje Miloševe prestonice.
Zar oni, iza kojih je toliko kilometara, milja, vrsta, liga… autoputeva, pruga, saobraćajnica, metroa, obilaznica, mostova, brana i membrana, raskrsnica, semafora i kontejnera (svečano otvorenih) isti oni koji su izgradili više puteva od Kira i Darija, starih (i, novih) Rimljana, Tita (dakako), ne mogu to da reše sa „par lopata”? Možda i mogu, ali ne (su)stižu.
Jer od tolikih kvadratnih i četvornih kilometara, bolnica, kliničkih centara, škola, utvrđenih Pionirskih parkova, velelepnih i veleumnih stadiona i sportskih borilišta, nadsteršnica… da ovaj „dar prirode” ne „smažu” i „omažu” za tili čas. Možda i mogu, ali izgleda ih to ne zanima.
Ili je u pitanju doslednost i „karakter” koji im se ne može odreći, jer kad je ceo ostali Kragujevac „rupa do rupe”, nebitno da li su pitanju kolovozi i trotoari, možda bi bilo neprincipijelno da srede baš i samo one ispred SNS prostorija.
To bi moglo da se protumači kao zloupotreba položaja i privatizovanje oporavka ulične galanterije zarad sitnostranačko-partijskih interesa.
Da nisu previše (pre)zauzeti stalnim udvoričko-slugeranjskim podrškama mudroj, odgovornoj i državotvornoj politici predsednika Vučića na međunarodnoj sceni od umotavanja u zastavu na Hadsonu do pres konferencije u Briselu o važnim svetskim temama tipa „Met Dejmon koji ne ume da siđe sa trećeg na drugi sprat”, pa su zaboravili jedinu ulogu lokalne vlasti, kada su je pre nekih 6.500 godina Sumeri „izmisli” – to su komunalije, kanalizacija i krpljnje rupa na ulicama.
A, Kragujevčani, kao da im nije dovoljno što (kao i svi ostali) već drugu deceniju posrću pod teretom SNS-a nego se konkretno i spopliću i spotiču ispred i zbog istog.
„Au, zamalo što ne polomi noge“, uzvikuje jedna gospođa, koja posle časnih decenija svog života konačno „posrnu” ispred SNS-a i umal ne ljosnu na glavu.
„Dobro, gospođo, oni ne krpe rupe, ali kako i vi ne gledate gde idete?“, obavezno je pitanje podvižnika istraživačkog novinarstva.
„Ma samo sam pogledala da nisu opet „izmazali” Vučića na izlogu „radnje”“, iskrena je ona.
Dobro, priznajemo da izazov nije mali, ali opet mora da se gleda kuda se ide. U Kragujevcu pogotovo.
Da li je ova trotarska „rupičavost” ispred SNS-a samo običana bahatost, nemar, nebriga ili ima u tome nešto više, značajnije, onako istorijsko-povesno, neimarsko nasleđe i zaostavština trudbenika predsednika Aleksandra Vučića, velikog graditelja.
„Možda je to začetak delfinarujuma? Za našu decu. Kad padne kiša baš tako i izgleda“, ne manjka duhovitosti jednom mlađem noćnom šetaču.
„To oni buše tunele za metro, da preteknu Šapića“, ceni, onako serioznije kako i dolikuje njegovim godinama drugi stariji sugrađanin.
„Oni su već odavno prešli na „leteće automobile”, pa ih ne interesuje „situacija u parteru”“, ceni majka sa detetom u kolicima koja u zaobilaženju „naprednjačkih” pešadijskih prepreka iskazuje veću veštinu od Sene i Bojana Križaja u najboljim danima zajedno.
Ima i onih koji su mnjenja da Đilas i Šolak svake noći dolaze da buše i raskopavaju trotare ispred SNS-a u svojoj tajkunskoj nakani da uruše neokaljani granitni ugled dunđera ovolikog kalibra i gabarita ili drugih po kojima je USAID „došao po svoje”, sve one pare koje je „trpao” u vlast (i, ponešto drugo) SNS-a. Pa, oni njima skidaju table a ovi uzvraćaju volšebnim „nestankom” i urušavanjem trotoara.
„Da nisu povadili ove kocke da ponesu u Ćacilend kao „nastavnu rekvizitu” za studente „što hoće da uče”, pa ih nisu vratili“, ceni mlađa Kragujevčanka, dok se veći broj prolaznika bez dileme odlučuje za odgovor da je baš ovde ispred lokalnog SNS-a „ono pre” testiran zvučni top (ili, šta god), jeste onaj „koji nemamo” jer poltika mira predsednika Vučića „ne bira gde udara”.
Jednostavno – može im se. Tih nekoliko kraternih kvadrata ispred Srpske narodne stranke u Kragujevcu jasnije i „glasnije” govori o građevinskim sposobnostim i mogućnostima, znanju, zvanju i elanu vlasti .
Ruku na srce, u odbranu čaršijskih „naprednjaka” behatonirane trotare (kao jedno od najglupljih rešenja u istoriji grada, Kragujevčani to ni danas nisu zaboravili a kamoli oprostili) jesu zaista nasledili od prethodnih vlasti. Ne onih iz bivšeg saziva SNS-a već još prethodnijih.
Ali imali su sve ovo vreme „zlatnog doba” da to pokrpe. Nisu, jer izgleda da uvek ima nešto važnije i preče od sopstvenog grada i sugrađana. A, jakim ide najveći odloženi skup svih vremena, onaj trodnevni. Pa, neće se one razorazane stranačke kvote i sendviči sami od sebe ispuniti i namazati.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
