Ruše sportski centar koji „ne postoji“

U školi „Sveti Sava“, koja je bila korisnik zemljišta na kojem je nikao SC, ogradili su se od bilo kakve odgovornosti, a u preduzeću „Ascco invest commerce“, koje je investitor, tvrde da upravo pregovaraju sa gradom o javno-privatnom partnerstvu koje je „moguće“. Ovakve i slične kontroverze u vezi sa Centrom, kojima su se bavili i sudovi, inspekcije i birokratija, traju, inače, čitavu deceniju.

– Naložio sam gradskoj upravi za imovinu i inspekcijske poslove da pristupi sprovođenju zakona. To znači i da bi moglo da dođe do uklanjanja tih sportskih objekata, koji, prema stručnom tumačenju nadležnih u Upravi, po zakonu i ne postoje, jer je reč o divljim objektima koji su izgrađeni na tuđem, odnosno gradskom zemljištu. Zemljište koje je izgrađeno suprotno zakonu tretira se kao neizgrađeno, a nad protivzakonito izgrađenim objektima ne može se steći pravo svojine. Investitor nam kao rešenje problema nudi javno-privatno partnerstvo, ali kako ga praviti sa nečim što zakonski ne postoji? – pita se gradonačelnik Perišić za Danas.

Sportski centar „Sveti Sava“ smešten je na 9.369 kvadratnih metara u širem gradskom jezgru. Njegova izgradnja počela je 2004. godine, nakon što su se grad, škola i investitor lako dogovorili da bi na tom građevinskom zemljištu, koje je u to vreme bilo vlasništvo države, a od 2011. svojina grada, trebalo da nikne višenamenski SC, u skladu sa urbanističkim projektom kompleksa škole „Sveti Sava“. Projekat je predviđao jednospratni Centar, sa bazenom, fitnes centrom i ambulantom, kao i teniske terene i ozbiljnu infrastrukturu. Izvršni odbor grada Niša je 30. juna te godine doneo rešenje kojim se bez naknade i raspisivanja javnih nabavki zemljište ustupa školi, a grad i škola su desetak dana kasnije zaključili ugovor o besplatnom zakupu zemljišta na 99 godina, uz obavezu škole, kao zakupca, da ga u naredne tri godine privede nameni prema urbanističkom projektu. Tadašnji Zakon o planiranju i izgradnji, inače, nije dozvoljavao da se za izgradnju objekata za potrebe lokalne samouprave, što SC jeste, zemljište ustupa bez naknade.

Samo godinu dana nakon početka gradnje SC-a, međutim, počela su trvenja grada sa školom i investitorom. Radovi su zaustavljeni 2006, tako da SC za sada ima „samo“ temelj, jednu balon halu, sedam teniskih terena i podzemnu infrastrukturu. Prema podacima Uprave za imovinu i inspekcijske poslove, prvo rešenje o rušenju doneto je 4. oktobra 2006. godine, i to za odstupljene radove od glavnog projekta, kao i od rešenja o odobrenju za izgradnju, kako se tada zvala građevinska dozvola. Prvo rušenje pokušano je 25. oktobra 2006. godine, ali je otkazano zbog nedolaska policije na asistenciju. Prvo rešenje o zabrani korišćenja objekata SC doneto je 11. septembra 2009. Prvi zahtev za legalizaciju investitor je podneo 14. septembra 2009. godine. Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije je 22. aprila 2010. konstatovao da je SC stavljen u funkciju bez tehničkog prijema i upotrebne dozvole.

– Sada rušenje možemo da sprovedemo po tim starim rešenjima, nije potrebno donositi nova. Sigurno je da ovaj SC ne može biti legalizovan. Škola „Sveti Sava“, naime, ima rešenje o odobrenju za izgradnju koje joj je izdala Uprava za planiranje i izgradnju 16. septembra 2004, ali ono nije pravno važeće i konačno, jer nakon toga škola i investitor gradu nisu uplatili komunalnu taksu, zbog čega nisu mogli da prijave početak izvođenja radova, niti dobiju upotrebnu dozvolu. Takođe, ovo građevinsko zemljište nije privedeno nameni u skladu sa urbanističkim projektom – tvrdi Srđan Laketić, zamenik načelnika Uprave za imovinu i inspekcijske poslove, za naš list.

Direktor „Ascco invest commerce“ Zoran Manitašević, međutim, kaže da Uprava za imovinu nema nijedno pravosnažno rešenje o rušenju. Kaže da škola i njegova firma imaju potpuno validnu građevinsku dozvolu, što dokazuje pravosnažnom sudskom presudom niškog Osnovnog suda iz decembra 2009. godine, koja je to konstatovala. Veštačenje Uprave za imovinu i inspekcijske poslove pokazalo je da je zemljište „delimično privedeno nameni“, ali sa stepenom izgrađenosti od 93,58 odsto. Komunalne takse nisu plaćene samo zato što Direkcija za izgradnju grada godinama nije želela da donese rešenje o njihovoj visini, na šta je bila obavezna, a pritom je to svoje nečinjenje „iskoristila za represiju“ prema školi i investitoru.

– Moj osmogodišnji progon i golgota su i počeli takvom i sličnom opstrukcijom Direkcije za izgradnju grada i Uprave za imovinu. Razlog za opstrukciju su neki lični interesi i moje nepristajanje na korupciju, na koju sam godinama ozbiljno navođen. Moja namera je bila da budem ozbiljan partner državi i gradu u projektu koji je pravno kreirao grad, zemljište dobila škola, a ja kao investitor trebalo da izgradim SC po urbanističkom projektu koji je uradio gradski Zavod za urbanizam, a usvojio Izvršni odbor grada. Bez obzira što ovakav posao ne donosi značajniji komercijalni efekat, važan je za grad, a posebno školsku omladinu. Svu svoju imovinu uložio sam u njega, zadužio se, a za SC egzistencijalno vezao i porodicu – kaže za Danas Manitašević.

On ne želi da precizira vrednost svoje investicije, ali kaže da je „višemilionska“. Tvrdi da lokalna samouprava nije pretrpela bilo kakvu štetu, pored ostalog i zbog toga što je pretprošle godine zemljište na kojem je SC vraćeno gradu na korišćenje. Spreman je da se budućim javno-privatnim partnerstvom utvrdi da je grad vlasnik i svih objekata koje je njegova firma izgradila, kao i onih budućih, koje bi trebalo završiti. Jedino traži da mu bude omogućeno da te objekte koristi srazmerno svom ulaganju, a da se njegova investicija „tretira korektno, a ne kao kriminalna“.

KALČIĆ: Nemam veze sa tim slučajem

– Nemam više nikakve veze sa tim slučajem. Gradonačelnik Perišić i ja smo 30. avgusta 2012. godine raskinuli ugovor između grada i škole „Sveti Sava“ o davanju u zakup bez naknade spornog građevinskog zemljišta. Nakon toga škola više nije ni korisnik tog zemljišta – kaže za Danas bivši direktor škole „Sveti Sava“ Vladimir Kalčić.