Ruši se Hala Pinki?

Gradski čelnici trenutno rešavaju pitanja vezana za vlasništvo i pravni status zgrade, koja je od 2000. akcionarsko društvo, a u većinskom je vlasništvu kompanije NIS, koja ima 49 procenata udela. Trenutno pod nadležnošću Opštine Zemun, hala bi morala da pređe pod okrilje Grada Beograda, ali umesto najavljivane rekonstrukcije, u javnosti se već čuju glasovi iz gradske vlasti, o novom, „većem i modernijem“ sportskom centru koji bi mogao da do kraja ove godine počne da niče na temeljima „Pinkija“.

– Građankama i građanima Zemuna itekako treba funkcionalna Hala Pinki, sa bazenom u kome nije hladna voda, sa popravljenim sedištima u velikoj košarkaškoj hali, sa sadržajima koji nisu isključivo dati u zakup, već kojima se može slobodno pristupiti. Iskustvo nas, međutim uči, da ova najava mnogo više liči na lažno predizborno obećanje nego na stvarnu nameru vlasti da nešto preduzme po tom pitanju, kaže za Danas Zdravko Janković iz Inicijative Ne davimo Beograd.

On dodaje da je rekonstrukcija „Pinkija“ neophodna već decenijama, te da je to postalo jasno „odmah nakon okončanja direktorovanja tom halom sadašnjeg predsednika Republike i onoga što je on ostavio u amanet“.

– Promena vlasničke strukture iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo u vreme kraja opštinskog mandata tadašnje partije sadašnjeg predsednika Republike, a po kojoj NIS ima 49 odsto vlasništva je nešto što je veoma neobično i o čemu bi javnost trebalo više da zna. Ko je i zašto taj deo zajedničkog dobra prodao NIS-u, pita Janković.

Kako kaže, u slučaju da do najavljene rekonstrukcije dođe, Grad Beograd će morati da otkupi NIS-ov udeo vlasništva nad halom.

– U poslednjem takvom poslu, a vezano za otkup NIS-ovog zemljišta kod mosta na Adi, ta kompanija je od Grada dobila zemljište na kome je sazidala pumpu u Ulici Jurija Gagarina, protivno svim evropskim standardima, na 70 metara od osnovne škole, što je daleko od bilo kog interesa građana u čije ime je sve urađeno, podseća Janković.

Arhitekta Dragoljub Bakić smatra da bi Halu Pinki, kao delo našeg čuvenog arhitekte Ivana Antića, trebalo sačuvati, a moguću odluku o rušenju ocenjuje kao „još jedan od bezobrazluka“ beogradske vlasti.

– Ne mogu da zamislim da se ruši zgrada Ive Antića, velikog arhitekte, akademika i profesora na Arhitektonskom fakultetu, koji ima opus koji treba čuvati i zapamtiti. Pored Pinkija, projektovao je i Muzej savremene umetnosti i 25. maj. To je vredna arhitektonska baština i velika je šteta rušiti je. Ne znam zašto su se nameračili baš na to mesto, kao da ne mogu da nađu drugi prostor. On ima jedno zanimljivo konstruktivno rešenje u krovu, znam da je u vreme kada je pravljena bilo veoma interesantno. Mislim da bi Savez arhitekata trebalo da se pobuni, jer Iva je bio sam, niko nije ostao posle njega da tu zaostavštinu uzme u zaštitu, priča Bakić.

On dodaje da gradska vlast „na Beogradu vežba dokle može da ide, štagod im padne na pamet“, te da bi Beograđani morali da reaguju a „ne da zavlače glavu u pesak“.

Predsednik opštine Zemun Gavrilo Kovačević izjavio je za B92.net da je ta Opština inicirala da se hala „Pinki“ vrati u vlasništvo Grada kako bi se rekonstruisala, ali nije potvrdio da će objekat biti srušen.

„Prvo imovina treba da se vrati Gradu, pa će onda stručnjaci, arhitekte, građevinci da ocene da li je bolje da se ruši i gradi novi objekat ili da se rekonstruiše postojeći“, rekao je on.

Bio i pod Vučićevom upravom

Dom sportova, omladine i pionira „Pinki“, nazvan po partizanskom heroju iz Drugog svetskog rata, Bošku Palkovljeviću, izgrađen je 1974. godine, a otvoren na 30. godišnjicu oslobođenja Zemuna. Po odluci opštinske vlasti 2000. dvorana Pinki je iz javnog preduzeća transformisana u akcionarsko društvo pod upravom opštine Zemun, a većinski deo akcija prodat je kompaniji NIS. U to vreme vlast u Zemunu držala je Radikalna stranka, a direktor centra je, od 1994. do 1996. pre imenovanja na mesto ministra informisanja, bio i sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.