Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je sve spekulacije da Moskva razmatra da iskoristi baze na Kubi kao mesto za natakanje goriva za njene nuklerane bombardere, potez koji podseća na raketnu krizu iz 1962. „Rusija rukovođena svojom mironodopskom politikom ne stvara vojne baze na granicama drugih država“, prenele su ruske agencije izjavu Ilšata Baičurina, aktuelnog šefa Odseka za informisanje pri Ministartsvu odbrane.

Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je sve spekulacije da Moskva razmatra da iskoristi baze na Kubi kao mesto za natakanje goriva za njene nuklerane bombardere, potez koji podseća na raketnu krizu iz 1962. „Rusija rukovođena svojom mironodopskom politikom ne stvara vojne baze na granicama drugih država“, prenele su ruske agencije izjavu Ilšata Baičurina, aktuelnog šefa Odseka za informisanje pri Ministartsvu odbrane.
SAD i evrospke diplomate takođe su dosta mirno primile ovaj izveštaj, ističući da ih ne shvataju kao realne pretnje, iako je general Norton Švarc, upravo imenovani novi komandant vazduhoplovnih snaga SAD, upozorio da bi takav potez Moskve značio „prekloračenje opasnog praga“.
Ruski list Izvestija, pozivajući se na neimenovane izvore, izvestio je da Kremlj želi da iskoristi Kubu kao bazu za njene strateške nuklerane bombardere tipa „Tu-160“ i „Tu-95“. „Dok oni raspoređuju delove raktenog sistema odbrane u Češkoj i Poljskoj, naša strateška avijacija biće iskrcana na Kubi“, saopštili su izvori. Taj korak Moskve, kako ocenjuje list bio bi u stvari osveta Bušovoj administraciji na planove o raspoređivanju delova raketnog štita u Evropi. Za Rusiju, američke namere jesu direktna pretnja njenoj bezbednosti. ija.
Godine 1962. Nikita Hruščov, tadašnji ruski lider, iskrcao je nuklerane rakete na Karipskom ostrvu. Njegov cilj bio je da nadoknadi tadašnje strateško nuklearno zaostajanje za SAD. Hruščov je na kraju poustio i povukao rakete s Kube, dok je Amerika zazuzvrat tajno povukla rakete iz Turske.
Ruski vojni analitičari ističu da na Kubi ima malo strateških tačaka koje bi mogle biti iskorišćene kao baze i da je ideja procurela u javnost samo da bi iritirala Ameriku. Još međutim, nije poznato da li je Kuba saglasna s ruskim predlogom. U kratkoj pisanoj izjavi na vladinom veb sajtu, Fidel Kastro je izjavio da njegov brat Raul, predsednik Kube nije odgovorio na ove navode. Većina posmatrača veruje da će se kubanski lider malo verovatno saglasiti s takvim zahtevima Moskve.
List Izvestija je u vlasništvu ruskog naftnog giganta Gasproma i odražava zvanična razmišljanja. Učestalo je koristi Kremlj kao sredstvo za odavanje informacija. Moguća upotreba Kube kao nuklearne baze bila je dominantna tema i drugih ruskih listova i medija. Komsomolskaja pravda piše „naši bombarderi“ mogli bi biti stacionirani pod američkim „trbuhom“, preteći na ovaj način SAD isto kao što Vašington preti Moskvi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari