Rusija između dva sveta 1

U vreme kada rusko društvo još uvek traga za svojim duhovnim i političkim identitetom, razapeto između evropejstva i slovenofilstva, navršilo se dva stoleća od rođenja Konstantina Sergejeviča Aksakova (1817 – 1860), ruskog filozofa i ideologa slovenofilstva, čije su ideje ponovo predmet rasprave ruske nauke i publicistike.

Bio je filozof, istoričar, publicista i pesnik. U istoriji ruske filozofije ostao je upamćen kao jedan od glavnih ideologa slovenofilstva, zastupajući originalne stavove o ruskoj istoriji i sistemu estetičkih pogleda. Od 1832. do 1835. godine studirao je književnost na Moskovskom univerzitetu kada je postao član kružoka Stankeviča, opčinjen nemačkom klasičnom filozofijom i Hegelom. Naziv njegove magistarske teze je bio „Lomonosov u istoriji ruske književnosti i ruskog jezika“, ali je njegovo osnovno delo bilo usmereno na osvetljavanje budućnosti Rusije i njene misije u svetu. Tvrdio je da je slovenski svet pozvan da bolesnu Evropu obnovi svojim moralnim, običajnim i religioznim uverenjima. Aksakov je pripadao onoj grupi slovenofila koji su bili protiv modernizacije Rusije i reformi koje je primenjivao Petar Veliki, iznoseći mišljenje da je Moskva sinteza naroda i države, a nova prestonica Petrograd samo izraz otuđene države i vlastodržaca. Smatrao je da ruski narod nije državotvoran, a ratnički narodi su ga primorali da stvori svoju državu, braneći svoja ognjišta i porodičnu zadrugu.

Smatrao je da se mora obnoviti rad zemskih sabora na kojima treba da budu zastupljeni svi staleži. Svoj odnos prema državi izrazio je ocenama: „Država kao princip je zlo“ i „Država po svojoj ideji je laž“. Zbog takvog odnosa prema državi, po rečima Nikolaja Berđajeva, najveći anarhista među slovenofilima bio je Konstantin Aksakov. NJegove anarhističke misli izražene su u konceptu rešavanja životnih pitanja na primeru dogovora građana u Novgorodu ili u razgovoru stanovnika jedne ulice kada je trebalo donositi odluke u zajedničkom interesu. Uloga država je redukovana na vojna pitanja, obezbeđivanje rada vlade, zakonodavnih tela i sudstva. Da bi se prevazišao raskol između ruskog naroda i države on je 1855. godine uputio pismo ruskom caru Aleksandru II pod naslovom „O unutrašnjem stanju Rusije“, savetujući ga kako da sačuva uređenje i mir u državi. Predlagao je ukidanje kmetstva i oslobađanje seljaštva postizanjem društvenog ugovora između države i naroda. Izlažući socijalni program kojim bi se sprečili sukobi između naroda i vlasti, Aksakov je od cara zahtevao da se izvrši reforma ruskog društva, jer to je jedini način da se izbegne revolucija i sunovrat ruskog društva

Aksakov je imao sve crte anarhističke ličnosti, izražene samosvesti, slobode intelektualnog traganja i pune moralne autonomije, ničim ograničene od vlasti i države. Svojim stasom i visinom, u ruskoj rubašci i kožnim čizmama, silovitog temperamenta, privlačio je liberalno orijentisane intelektualce. Kao propovednik mističnog demokratizma, govorio je da se pravoslavlje mora ostvariti slobodnim putem, slobodnim uverenjem, bez nametanja i prinudne sile. Kada je došlo do njegovog idejnog razilaženja sa književnim kritičarem Bjelinskim, sa suzama u očima se oprostio od svog višegodišnjeg prijatelja.

Kroz učenje o celovitosti duha, organskoj jedinstvu Crkve, društva i čoveka, zaključio je da je samo na taj način moguće dostići vrhunac spoznaje, vaspitanja i praktičnog delovanja u svakodnevnom životu. U odbrani savesti nad racionalizmom, duha nad materijalizmom, istinske vere od zle kobi istorije, Konstantin Aksakov je smatrao da čovečanstvo može da se izvede na put spasenja, u protivnom ga očekuje nesreća i kataklizma.

Zbog svoje složenosti i teorijske kontroverznosti Aksakovo delo je u uslovima promenjene geopolitičke uloge Rusije u svetu ponovo tema ozbiljnih naučnih istraživanja, sa osnovnim pitanjem kako sačuvati ruski identitet i političku osobenost u dodiru sa zapadnom kulturom, globalizacijom i Novim svetskim poretkom, o čemu su veoma podeljena mišljenja.

Autor je politikolog, ekspert za ruski anarhizam

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari