Rusija može da postane „hranitelj sveta“

Bi-Si, investitori iz zemlje i inostranstva kupuju ogromne zemljišne posede, seoska gazdinstva se ukrupnjavaju, a britanske kompanije i ruski oligarsi za male svote novca dolaze do oranica.
Stoga, stručnjaci ocenjuju da postoje realne šanse da Rusija postane „hranitelj sveta“, ali da je potrebno unaprediti metode tehnološke obrade i početi uzgoj voća. Na taj način smanjili bi se energetski troškovi te države i stvorili povoljni uslovi za razvoj poljoprivrednog sektora. „Poljoprivredna proizvodnja u Rusiji, ne samo u domaćim okvirima već i na širem potrošačkom području, nudi jedinstvene mogućnosti, budući da bi se tako dvostruko ili, čak, trostruko povećao izvoz u narednih pet ili šest godina“, smatra izvršni direktor britankse kompanije Hartlend farmz Kolin Hinčlej.
U vlasništvu te kompanije trenutno se nalazi 75.000 hektara na području Rusije, od čega je gotovo polovina kultivisana, a deo se priprema za obradu. Kao najunosniji usevi navode se šećerna repa, krompir, ječam, pšenica i uljana repica. Prema Hinčlejevim rečima, u Rusiji ima beskrajno mogućnosti za zaradu, zahvaljujući ogromnim površinama zemljišta. Ipak, velike oranice ne proizvode onoliko koliko bi realno mogle jer nisu spremne na velika ulaganja i poboljšanje menadžmenta.
U doba postojanja Sovjetskog Saveza ta država proizvodila je dovoljno žita od kojeg je najveći deo izvozila širom sveta, ali nakon sloma komunizma poljoprivredna industrija doživela je krah. Polja na kojima su gajeni usevi zarasla su u korov. Takva situacija je počela da se menja, budući da je preduzetnički duh probudio zemlju iz sna i sada se otvaraju novi vidici, u prvom redu zahvaljujući novim tehnološkim metodama.