Rusija nije i ne može biti imperija

Rusija nije i ne može da bude imperija, mada joj se neprestano prebacuje da se imperijalno ponaša. U današnjem svetu tri centra mogu da budu imperije: SAD, EU i Kina koja je u stvari posebna civilizacija. Rusija to nije. Ona za 30 godina treba da bude „velike država“, ali ne „energetska supersila“, kaže zamenik direktora Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Aleksej Gromiko. Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka Rusije za Veliku Britaniju. U tome se oslanja i na značajno porodično nasleđe, budući da mu je dvodecenijski ministar spoljnih poslova SSSR Andrej Gromiko deda, a otac mu je takođe jedan od vodećih diplomata.

Povratak Rusije na Balkan

U vreme imperija postojali su regionu sudara imperija, na primer Balkan. To je tradicionalno područje sukoba imperija i velikih država? Može li se Balkan pretvoriti u „rusku zonu“?

– U geopolitici postoji termin „međuzona“. To su teritorije koje stoje između dve ili tri strane. Balkan je veoma dugo teritorija gde je identifikacija fragmentirana, na koju drugi centri u svetu gledaju kao na spornu teritoriju, gde nijedan centar nema stopostotni uticaj. Stvar nije samo u geopolitičkom položaju. Na Balkanu je bio prostor razdvajanja dva centra u bipolarnom svetu, između istoka i zapada. Znamo za specifične odnose Tita i Staljina, odnos poslednjih lidera Jugoslavije. Jugoslavija je bila najkrupnija država koja je postojala na Balkanu u 20. veku. Na položaj Balkana između različitih civilizacija, pridodala se i bipolarna struktura, a posle raspada SSSR, Balkan je iskorišćen za novu geopolitičku igru i novi svetski poredak. Rusija, kao ni druge velike sile, u prošlosti nikada nisu mogle potpuno da ovladaju Balkanom, pa ne verujem da će se to danas dogoditi, ali će uticaj Rusije biti veći nego prethodne decenije.

Na Kosovu SAD i Rusija zauzimaju sasvim suprotne pozicije, tako da uticaj Rusije u Srbiji jača na ovoj osnovi.

– Savremena politička klasa Rusije oseća svoju krivicu za ono što se desilo Jugoslaviji 1999. Da je sadašnja Rusija postojala devedesetih godina ne bi bilo rata na Balkanu. Postojala su dva faktora: Toni Bler i Boris Jeljcin. Faktor Boris Jeljcin jeste faktor slabosti Rusije, a Bler je praktično ubedio Klintona da počne rat. Poslednjih godina zapad ulaže neverovatne napore u tome da se Srbija saglasi da odvajanjem Kosova, a Kosovu daje moralnu, političku i vojnu podršku da bi se ono odvojilo od Srbije, da bi se radikalne struje na Kosovu pretvorile u „mainstream“ i da bi sprovodile volju zapada. Umesto da se teži secesiji, mnogo bi celishodnije bilo da se sredstva i energija ulažu u integraciju. Ono što sledi iz ovakovog ponašanja, ne može da bude ruska krivica.

Koja su obeležja imperije?
– Imperija – to je uvek ekspanzija. U prošlosti to su bile kolonizatorske zemlje, a glavni način njihovog osvajanja sveta zasnivao se na vojnoj moći. Savremene imperije, ako koristimo taj termin, ne osvajaju druge teritorije, nego su magnet za privlačenje novih članova, kao što je EU. Smatramo je imperijom, jer ona hoće da ujedini teritorije drugih zemalja. Savremena imperija mora da ima svoj sistem vrednosti, civilizatorsku funkciju, imperija mora da bude obrazac drugim zemljama. Sjedinjene Države su mešavine moderne i postmoderne imperije, jer koristi nasilje, ali i metode ubeđivanja. Korišćenje nasilja stvara joj, međutim, sve više problema.
U SAD se vodi rasprava na koji način treba da se one ponašaju. Neokonzervativci traže da se SAD ponašaju kao imperija, dok drugi pokušavaju da SAD bude lider, a ne nasilni hegemon u svetu.
– Kada neokonzervativci to govore, to je politička interpretacija. Ekspanzija SAD sada se svela na naftu. Uticaj neokonzervativaca se okončao kada su izgubili jednog od poslednjih intelektualnih oslonaca – Frensisa Fukujama koji je taj tabor napustio i ozvaničio to knjigom „Kraj američkog neokonzervativizma“. Pitanje imperije je politizovano sa negativnim podtekstom. Sada se termin imperija upotrebljava onda kada se kritikuje spoljne politike neke zemlje, ili kad neko pokušava da predstavi svoju politiku vraćajući terminu imperija idilični smisao. Do početka 20. veka bilo je nekoliko imperija na zemaljskoj kugli i to je bio višepolarni svet. Tada su postojale imperijalne veze između metropole i kolonija. Današnja multipolarnost ne može da podrazumeva takav broj centara moći ustrojenih na hijerarhijskoj osnovi. Sada se ne mogu izgraditi međunarodni odnosi na imperijalnim principima, gde bi jedna zemlja, u ovom slučaju SAD, bile taj centar. Na isti način pokazuje se i neizvodljiv koncept ravnoteže sile, „koncerta država“ koji je postojao u 19. veku. Oni su se usklađivali zahvaljujući faktoru sile. U 20. veku postojala je nova struktura – bipolarni svet. On nije bio podeljena na osnovu vojnog ili geopolitičkog principa, nego na ideološkom principu.
Ima i drugačijih mišljenja koja smatraju da je Rusija bila i da će uvek biti imperija. Pitanje je samo hoće li da koristi imperijalno ponašanje. Šta znači da je zadatak Rusije da postane „velika država“?
– Malo ko će da spori da je carska Rusija bila imperija, ali već SSSR nije bio imperija. Tim više je smešno govoriti da je sadašnja Rusija imperija. Imperija je uvek proširenje i ekspanzija. Ako stanovništvo opada kao u Rusiji, ako se smanjuje pola miliona ljudi svake godine, ta zemlja ne može da se naziva imperijom. Imperija je mnogonacionalna, i u njoj su naseljeni razni etnosi. U carskoj Rusiji, to je bila centralna Azija ili Zakavkazje. U 1991. ona je izgubila te teritorije. Današnja Rusija nema sposobnosti da vojsku koristi van svojih granica. Imperija mora da bude sposobna da se širi i uticajem, ekonomski, kulturno i finansijski. Rusija sada nema tih resursa. Narod koji gradi imperiju, mora da bude nadahnut tom idejom, veoma politizovan. U Rusiji su ljudi danas veoma depolitizovani. Postoji ogroman raskorak između osećanja običnog čoveka i mišljenja na državnom nivou. Građani imperije moraju da osećaju snažnu vezu sa svojim političkim centrom. Što se tiče SSSR, to je složenije pitanje, ali to nije bila imperija. Ako je to i bila imperija, ona je bila jedinstvena kakva nije postojala u svetu. Ona je više trošila na razvoj periferije, nego na razvoj centra. Mi ga nazivamo imperijom samo zato što ne možemo da se setimo drugog termina.
Rusija ne treba da troši snagu i vreme na zablude da može da postane nova imperija. Maksimalni zadatak Rusije je da ne izgubiti status velike države. Velike države imaju atribute kao stalno mesto u SB, posedovanje nuklearnog oružja, bogatstvo prirodnim resursima ili pristup k njima. Velike države takođe nestaju. Indija i Brazil mogu da postanu velike države, ali to ne znači da mogu da postanu članovi Saveta bezbednosti ili da će Brazil postati vlasnik nuklearnog oružja. Neke države imaju atomsku bombu, Pakistan, Izrael, Koreja, ali to nisu velike države.
Predsednika Putina ipak zovu imperatorom?