Rusija nije kriva što je napala Ukrajinu, NATO i SAD glavni neprijatelji Srbije: Šta je pokazalo istraživanje o proruskim sentimentima u Srbiji?

Istovremeno, samo 12 odsto ispitanika u istraživanju tvrdi da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini. Stanovnici Srbije većinski smatraju da Rusiji ne treba uvesti sankcije zbog agresije na Ukrajinu.

Na pitanje ko je odgovoran za sukob u Ukrajini, 32 odsto ispitanika izjasnilo se da je NATO glavi izazivač sukoba u Ukrajini, a 29 posto smatra da je u pitanju SAD. Samo 12 odsto tvrdi da je u pitanju Rusija.

Maja Bjeloš, viša istraživačica u BCBP-u, na osnovu prikupljenih podataka zaključuje da rat u Ukrajini nije značajno uticao na stav građana Srbije o velikim silama.

– Slika je zamrznuta. Građani kao da žive u mehuru. Prijatelji i neprijatelji su ostali isti. Srpska javnost i dalje ima jako pozitivno mišljenje o Rusiji. Skoro dve trećine vidi Rusiju kao spoljnopolitičkog prijatelja Srbije. Skoro isti procenat ima isto mišljenje o Kini, rekla je Bjeloš.

Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, što su uradile sve članice EU, u Srbiji čak 44 odsto stanovništva opravdava stav da ne treba uvoditi sankcije Rusiji činjenicom da smo ih mi doživeli 90-ih godina i da znamo kako je to uticalo na prosečnog građanina. Rusiju kao najvećeg spoljnopolitičkog prijatelja Srbije vidi 24 posto ispitanika i da zbog toga Srbija ne sme ovoj zemlji da uvede ekonomske sankcije.

– Ono što građani ne znaju, jeste da je Srbija uvela sankcije Belorusiji, upravo zbog njene umešanosti u rat u Ukrajini. Postoji raskol između toga šta građani misle i šta vlast radi, rekao je Vuk Vuksanović, viši istraživač BCBP-a.

Prema njegovim rečima, deluje kao da je Srbija država koja ubedljivo pruža najveću podršku Rusiji već godinama unazad, posebno u poređenju sa ostatkom sveta.

– Većina ispitanika misli da će Rusija biti dominantna sila u 21. veku. Ruski uticaj na Srbiju se ogleda u nekoliko faktora, kaže Vuksanović. Među najznačajnijim on izdvaja meku moć, energetsku zavisnost i problem Kosova.

Meka moć se odnosi na mogućnost države da privoli druge države na određeno ponašanje, po uzoru na sopstveni primer. Vuksanović pita i kako to tačno Rusija inspiriše Srbiju, zbog čega joj služi kao primer.

– Rusija nije ovde popularna zbog toga što jeste, već zbog toga što nije – Zapad. Zbog opšteg nezadovoljstva načinom na koji Zapad tretira Srbiju, Rusija se, kao kontrateža, posmatra kao spasilac, tvrdi Vuksanović.

Kada su upitani za mogući ishod rata u Ukrajini, 48,6 posto učesnika istraživanja zaključuje da neće biti pobednika, već da će obe strane doživeti skoro podjednake gubitke. Sa druge strane, 39,9 posto ispitanih smatra da će Rusija izaći kao pobednik.

Prema rezultatima istog istraživanja, Srbija je podeljena kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji. Pretežno žene, obrazovani i mladi od 18 do 29 godina više podržavaju ulazak u EU, dok manje obrazovani deo stanovništva i muškarci od oko 50 godina tvrde da bi na referendumu glasali protiv ulaska Srbije u EU. Ispitanici i smatraju da je nerešeni problem Kosova i dalje glavni razlog zbog kog Srbija nije članica EU. Kao druge razloge navode nevoljnost EU da se proširi, loše bilateralne odnose sa susedima, kao i manjak demokratskih reformi.

Energetska zavisnost od Rusije

Posledice evropskih sankcija Rusiji, smatra Vuk Vuksanović iz BCBP-a, biće manja energetska zavisnost velikog broja država od te zemlje, što će rezultirati smanjenju uticaja i ucenjivačkog potencijala Rusije. „Pitanje je da li će Gasprom moći da funkcioniše pod tim uslovima. Zbog toga će morati da se traže alternativni izvori gasa. Ovde je mnogo važnije opadanje mogućnosti Rusije da koristi gas kao političko oružje“, navodi Vuksanović. Dodaje da je sad glavno pitanje koja će kompanija preuzeti NIS. „Da moram da se kladim, stavio bih pare na Mađarsku kompaniju MOL. Na taj način se može reći – žao nam je što naša ruska braća napuštaju energetski sektor jer ne mogu da rade pod sankcijama, ali dajemo ga državi koja nam je prijatelj i članica EU“, zaključuje Vuksanović.