Rusija pristala da povuče trupe iz Gruzije

gruzijskog slučaja u Hagu

Hag – Gruzija je juče optužila Rusiju za „kampanju zaplašivanja i progona“ u separatističkim regionima Južnoj Osetiji i Abhaziji, i apelovala na Međunarodni sud pravde u Hagu, u kojem je juče počelo trodnevno saslušanje, da uvede hitne mere kako bi se obustavila ubistva i prisilna proterivanja. Slučaj je otvorio novi pravni front u sukobu između Gruzije i Rusije povodom kontrole nad regionima. „Etnički Gruzijci prisilno su isterani iz svojih domova u kampanji zaplašivanja“, rekla je pred sudom Tina Burđalijani, prva zamenica ministra pravde Gruzije. Prema njenim rečima, Tbilisi je arhivirao svoj slučaj u „vreme velike nevolje u svojoj istoriji. U trenutku kada je stotine hiljada građana Gruzije iseljeno iz svojih domova samo zato što su Gruzijci“. Burđalijanijeva je optužila Rusiju za pokušaj potkopavanja gruzijske nezavisnosti preko „politike podela i osvajanja kojom su otcepljeni delolovi delikatne multietničke kulture“. Rusija s druge strane optužuje Grzuiju za zločine protiv čovečnosti, lansiranje masovnog napada na Južnu osetiju, ubistva ruskih mirovnjaka i civila. Pravni zastupnici Moskve juče su se obratili sudu u Hagu. AP

Na početku razgovora s ruskim kolegom, Sarkozi je upozorio Medvedeva da je EU „ujedinjena“ u svom stavu i da će „braniti svoja uverenja“. „Želimo mir, poverenje, dobrosusedske odnose. Isto tako naši ruski prijatelji žele da brane svoja uverenja. EU takođe ima svoje principe i stanovišta“, izjavio je Sarkozi. Sarkozi, čija zemlja presedava EU, u Moskvu je stigao u pratnji evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Barosa. Predsednik Francuske je kritikovan jer je Rusiji dao isuviše prostora za interpretiranje mirovnog dogovora, te bi ova diplomatska misija mogla biti poslednja šansa za spas ali i potvrda Sarkozijevog kredibiliteta kao mirovnjaka. Sarkozi takođe treba i da osigura podršku Moskve za raspoređivanje posmatračke misije EU u regioni. Portparol ruskog ministarstva inostranih poslova izjavio je pre razgovora visokih zvaničnika da se Moskva protivi nezavisnoj posmatračkoj misiji EU u Gruziji. Andrej Nesterenko kaže da bi raspoređivanje misije EU dovelo do „neizbežne“ fragmentacije međunarodnih posmatračkih napora UN i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Pre jučerašnjih razgovora i švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt izrazio je sumnju da će kriza biti rešena na ovim razgovorima. Govoreći na okupljanju ministara inostranih poslova EU u Avinjonu tokom vikenda, ministar inostranih psolova Britanije Dejvid Miliband izjavio je „da bi bilo pogrešno osećati se optimistično“ povodom ishoda razgovora, navodeći da Rusija već nedeljama pravi zastoj kada je reč o pridržavanju mirovnog plana.
Tokom 16 meseci na predsedničkoj funkciji, Sarkozi je ostavio traga na međunarodnoj areni – pomogao je oslobađanju bugarskih medicinskih sestara iz zatvora u Libiji, ojačao je francusku diplomatsku i vojnu ulogu u Avganistanu i obnovio veze Pariza i Sirije. Analitičari smatraju da je zadatak ubeđivanja predsednika Dmitrija Medvedeva možda najteži zadatak.
Na ruskom punktu u Karaletiju izvan Južne Osetije, Tamazi Kajdarašvili, etnički Gruzijac i jedna od malobrojnih koji je ostao u selu severno od punkta, izrazio je nadu da će EU uspeti da ubedi Rusiju da povuče vojnike. „Sve dok se Rusija nalazi na Kavkazu, neće biti mira“, dodaje on.