Prorusku propagandu širi domaća vlast: Ko je građane ubedio u to da je Rusija najveći donator i trgovinski partner Srbiji

Međutim, propaganda iz Kremlja nije prisutna samo na Zapadnom Balkanu. Evropska unija i SAD su još prošle godine, očekujući pojačanu rusku propagandu, ukinule dozvole ruskim državnim propagandnim kanalima Sputnjik i Russia Today, oba u vlasništvu ruske države i pod kontrolom Kremlja.

Primera radi, nemačka vlast se zabrinula posle prošlogodišnjeg istraživanja koje je pokazalo da se proruska propaganda širi zemljom, te da sve više Nemaca veruje da se Putin bori sa globalnim zakulisnim radnjama.

Gotovo 40 odsto Nemaca je u tom trenutku verovalo da je uzrok rata nejasan i da NATO deli odgovornost za njega. Takođe, sve više Nemaca je bilo uverenja da je Rusija morala da napadne Ukrajinu kao odgovor na NATO provokaciju.

Praksa je pokazala da Rusija mnogo više ulaže i radi na ovom polju „specijalnog rata“, no što su zemlje Evrope i SAD spremne da se od njihove propagande odbrane.

Početkom februara 2023. potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj izjavio je da Rusija mnogo više nego EU godinama ulaže u dezinformacije i manipulaciju informacijama kao u vrstu industrije, nastojeći da osvoji „srca i um ljudi“.

Pokazalo se da ukidanje, odnosno zabrana emitovanja ruskih kanala nije dovoljna mera da se zaustave dezinformacije i lažne vesti koje stižu iz kuhinje Kremlja.

Manipulativni video snimci i video klipovi sa tih televizija, šire se i drugim kanalima, poput društvenih mreža, na stranicama koje podržavaju rusku „specijalnu vojnu operaciju“.

Koliko je ruska propagandna mašinerija uspešna u Srbiji?

Treba napomenuti da se Srbija izdvaja i zvaničnim stavom, kao jedina zemlja koja nije uvela Rusiji sankcije, dok ostatak Evrope i sveta protestuje zbog agresije na Ukrajinu.

Dodatno, proruski narativ u Srbiji dolazi i direktno od nosilaca najviše vlasti kao i, potpuno necenzurisano, kroz prorežimske medije, bez ikakvog truda nadležnih institucija da se umanji količina dezinformacija koja se šalje u etar našim građanima, ili makar promeni slika kulta ličnosti koji državi naklonjeni mediji grade oko Vladimira Putina.

– Pre svega, zbog tradicionalno veće naklonjenosti Rusiji i mita o rusko-srpskom prijateljstvu u Srbiji je pro-ruska propaganda prisutnija nego u drugim evropskim državama. Sem toga, u srpskoj javnosti je, već decenijama unazad izražen, pre svega, anti-zapadni narativ u koji se ruska propaganda savršeno uklapa. Proruska propaganda u Srbiji je prisutna i mnogo pre početka rata u Ukrajini i različiti događaji su korišćeni kako bi se taj proruski narativ naglasio – pandemija korona virusa, ratovi u Siriji i Avganistanu… navodi Milena Popović, urednica Istinomera.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, u tom kontekstu, ističe da je osnovni problem kod nas upravo taj što proruski narativ ne šire Rusi nego uglavnom Vlada Srbije i provladini mediji i to je i jedan od osnovnih razloga zašto se to tako lako „prima“ i zašto ima široku publiku i domašaj.

– Imamo televizije koje to otvoreno, već godinama rade sa nacionalnih frekvencija i protiv toga se ne može. Imate studije Evropskog parlamenta iz 2020. gde se kaže da antievropski narativ u Srbiji šire mediji povezani sa Vladom Srbije, a ta ista Vlada je onda glavni partner EU. Dakle, glavni promoter antievropskih i proruskih stavova je vladajuća partija. I kada ovde pričaju da se bore protiv ruskih dezinformacija, to su zapravo domaće dezinformacije. Naše novine su, kada je počela invazija, objavile da je Ukrajina napala Rusiju, koje dobijaju itekako velike subvencije od državnih entiteta. Mislim da je tu uticaj domaće vlasti mnogo jači neko uticaj Rusije. To je način komunikacije naše vlasti sa svojim biračima, a onda ti isti mediji služe za širenje propagande po regionu. Za borbu protiv toga nije urađeno ništa, ni od strane EU. Ne bori se protiv propagande pamfletima i slikanjem ambasadora EU sa našim predstavnicima, već se mora baviti izvorima te propagande, kaže Međak.

Popović tome dodaje da su mesecima pre početka rata domaći mediji gradili kult ličnosti predsednika Rusije Vladimira Putina predstavljajući ga kao odlučnog lidera spremnog da se suprotstavi Zapadu, a ruska vojska je predstavljana kao nadmoćna sila.

– Za razliku od evropskih zemalja u kojim su proruski narativi prisutni, pre svega, na društvenim mrežama i opskurnim, anonimnim portalima, u Srbiji je proruski (a prvenstveno anti-zapadni narativ) dominira u najuticajnijim medijima. Primera radi, pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom, poput televizije Happy ističu se u plasiranju proruske propagande. Ne zaostaju ni neki od najčitanijih online i štampanih medija, kao što su Večernje novosti, Alo i Politika. Uz pro-rusku propagandu, ovi mediji istovremeno godinama unazad ujedno plasiraju i sadržaj u kome se prepoznaju tradicionalne, nacionalističke i antidemokratske vrednosti., navodi Popović.

Prema istraživanju „Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije“ koje je uradio „Novi treći svet“, više od godinu dana od početka rata u Ukrajini građani Srbije i dalje misle da Rusija nije krivac za agresiju.

Čak 66 posto građana smatra da je za rat u Ukrajini odgovoran Zapad, dok samo 21 posto za rat okrivljuje Rusiju.

A tu je i nešto više od tri posto onih koji krivca za rat vide u Ukrajini. Ostali „ne znaju“.

Prema istom istraživanju 47,5 posto ispitanih smatra da jeRusija najvažniji politički partner Srbije, dok samo 30 posto kaže da je to Evropska unija.

Međutim, realni ekonomski podaci pokazuju da je većina stanovnika Srbije, što se toga poslednje ocene, u pravu: EU je već godinama lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci 2022, ulaganja iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija u zemlji.

-Svi glavni proruski narativi koji se plasiraju preko zvaničnih ruskih kanala, kao i ruskih medija prisutni su i u Srbiji od početka rata. Pre svega, tu je tvrdnja o neophodnosti ruske invazije, odnosno o pravednom ratu koji Rusija vodi, zatim teza o tome da je Ukrajina samo marioneta Zapada, a da je Zapad taj koji je glavni krivac za rat. Istovremeno, mediji su isticali rusku energetsku, ali ekonomsku nadmoć tvrdeći da je sankcije nisu oslabile, naprotiv da su se vratile kao bumerang evropskim zemljama. Dezinformacije o lažiranju ukrajinskih žrtava, najpre onim u Buči mogli smo da vidimo u mejnstrim medijima. Zanimljivo je da su domaći mediji tu tvrdnju uvezali u lokalni kontekst, pa su isticali da se na isti način fabrikuju žrtve kao što je to navodno bio slučaj sa zločinima u Račku, Markalama i Srebrenici, objašnjava Popović.

Ona napominje da, važnije od toga šta je cilj, jeste šta su posledice ne samo proruske propagande, već antizapadne propagande, ali i plasiranje dezinformacija generalno.

– Naše društvo je podložno autoritarnim politikama, zbog recentne prošlosti i dalje većinski nacionalistički nastrojeno. U takvim okolnostima, podsticanje i ohrabrivanje politika koje se zasnivaju na snažnom kultu ličnosti jednog lidera, na negiranju zločina, na neophodnosti upotrebe vojne sile, na slabljenju institucija što naše društvo još više udaljava od demokratskih vrednosti. objašnjava naša sagovornica.

Međutim, Vladimir Međak tvrdi da ta takozvana tradicionalna povezanost dva naroda ne postoji, već da se proruska propaganda razvila tek poslednjih desetak godina.

– Tako nešto nije postojalo pre 30 godina, 90-ih je to pokušao Milošević ali pošto nije dobio podršku, bilo je neefikasno. Ta proruska propaganda u Srbiji kreće sa vladom Vojislava Koštunice, a značajnije posle prodaje NIS-a. Ako pogledate 20. vek, Srbija i Rusija su od 100 godina bile tek 18 na istoj strani. Slično i u 19. veku, velikom većinom bliži smo bili Austriji, navodi Međak i u prilog tome dodaje da istraživanja 2012. pokazuju da je 25 odsto ljudi mislilo da je Rusija najveći donator i trgovinski partner Srbiji, dok je 2020. taj procenat skočio na 45 odsto.

– Ko je te ljude ubedio u to? Nisu Rusi već domaća vlast, konstatuje Međak.

Reporteri bez granica: Kontrolu proruskog sadržaja uključiti u pristupne pregovore Srbije sa EU
Upravo zbog činjenice da se nakon početka rata u Ukrajini vidljivo pojačao uticaj proruskog medijskog sadržaja u Srbiji, dok Vlada Srbije, iako ima kontrolu nad velikim delom medijske scene, ne podstiče pouzdanije vesti i informacije kako bi rešila taj problem, Reporteri bez granica su pozvali Evropsku komisiju da borba protiv ruske propagande bude deo pristupnih pregovora Srbije.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Borba protiv lažnih vesti“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.