Rusija spremna na hladni rat zbog Arktika

Rusija je izrazila spremnost za novi hladni rat, pa čak i sukob na arktičkom tlu dok se svetske sile „otimaju“ oko prirodnih resursa na Severnom polu. Visoki zvaničnik u ruskoj vojsci general Vladimir Šamanov kaže da su planiranja mogućeg sukoba počela nakon što je nekoliko država osporilo ruska prava nad velikim delom arktičkog grebena. U avgustu prošle godine Rusija je uputila u region ekspediciju sastavljenu od tima naučnika koji su simbolično postavili rusku zastavu na Severnom polu. Arktik, bogat velikim nalazištima nafte, gasa i minerala, postao je novi front hladnog rata između Rusije i Zapada. Moskva polaže prava na deo teritorije što je dovelo do rasprava sa četiri druge arktičke nacije – SAD, Kanadom, Norveškom i Danskom.
Reči generala Šamanova verovatno će dodati ulje na vatru i izazvati bes u zapadnim prestonicama. „Budući da nekoliko zemalja osporava ruska prava na raspolaganje bogatim prirodnim izvorima Arktika, odmah smo počeli da oživljavamo naše borbene programe obuke za vojne jedinice koje bi mogle biti raspoređene na Arktiku u slučaju potencijalnog sukoba“, izjavio je Šamanov. „Rat je izgubljen ili osvojen i pre nego što je počeo“, dodao je on.
Prošle godine je Kanada objavila da će postaviti i osmi patrolni čamac kako bi osigurala svoj nacionalni suverenitet. „Kanada ima pravo da brani svoj suverenitet na Arktiku, bez obzira na to da li ga koristi ili gubi. Uveravam da ova vlada želi da ga iskoristi“, izjavio je tada Stefan Harper, premijer Kanade.
Ruski analitičar Jevgeni Volk iz fondacije Heritejdž, kaže da će tenzije biti još gore u narednom periodu. „Rusija je u potpunosti rešila da uspostavi svoje prisustvo na Arktiku, svim sredstvima – ekonomskim, političkim i vojnim“, kaže Volk. „Njeno vojno prisustvo biće iskorišćeno kao sredstvo zastrašivanja protiv pokušaja drugih da steknu jači uticaj. Naravno to je znak da je Rusija spremna da upotrebi vojnu silu ukoliko to bude neophodno“.
Apetiti za naftom na Arktiku sve su veći uporedo s neverovatnim rastom cena sirove nafte. Istovremeno sve su veće zabrinutosti za životnu sredinu, tvrde stručnjaci. „Postoji mnogo izvora nafte ispod površine Severnog pola“, izjavio je geolog Donald Gautijer s američkog geološkog instituta na Svetskom Petrolejskom kongresu. Prema njegovim procenama na Arktiku se nalazi 100 milijardi barela nafte.
Postoji strah da bi vađenje nafte izložilo životnu sredinu Arktika nezabeleženim tehničkim izazovima, ali je ipak najveća barijera za vađenje nafte svađa oko vlasništva nad regionom, što znatno otežava postupak za dobijanje dozvole za početak iskopavanja.