Rusija zapretila naoružavanjem Irana

Obama je u obraćanju naciji rekao da je od Kongresa SAD zatražio da odloži glasanje o vojnoj intervenciji u Siriji i da će tragati za diplomatskim rešenjem za uklanjanje hemijskog oružja u toj zemlji.

„Bilo kakav sporazum morao bi da potvrdi da se režim sirijskog predsednika Bašara al Asada drži obaveza koje je preuzeo. Ali ova inicijativa ima potencijal za otklanjanje pretnje od hemijskog oružja bez korišćenja sile“, naglasio je Obama. Američki predsednik je potvrdio ranije izveštaje da će se američki državni sekretar Džon Keri danas u Ženevi sastati sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, a da će on nastaviti razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom“.

„Razgovarao sam sa dva naša najbliža saveznika, Francuskom i Velikom Britanijom, i mi ćemo raditi zajedno, u konsultacijama sa Rusijom i Kinom, da iznesemo pred Savet bezbednosti UN rezoluciju kojom se od Asada zahteva da odustane od hemijskog oružja i da ga naposletku uništi pod međunarodnim nadzorom“, rekao je Obama. Pojedini svetski mediji preneli su juče da su pregovori u vezi sa predloženom rezolucijom koja predviđa da se sirijsko hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu, počeli, te da su, prema rečima jednog francuskog zvaničnika, veoma napeti.

Kako prenosi Beta, stvorila se nova moguća prepreka kada je Moskva odbila američki i francuski zahtev za donošenjem rezolucije SB UN kojom se preti Damasku „veoma ozbiljnim posledicama“ ako ne bude sarađivao. Francuski zvaničnik blizak predsedniku Fransoa Olandu rekao je da se Rusija žalila ne samo na to što bi rezolucija bila sprovodiva vojnom silom, već i zato što je krivica za napad hemijskim oružjem svaljena na sirijsku vladu. Problematičan je takođe bio zahtev da se odgovorni izvedu pred Međunarodni krivični sud.

U međuvremenu, predsednik spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta Aleksej Puškov izjavio je juče da bi Rusija mogla da pojača slanje oružja Iranu i promeni uslove za snabdevanje američkih vojnika u Avganistanu preko ruske teritorije ako Vašington pokrene napad na Siriju. Komisija UN saopštila je da masovne zločine u Siriji čine obe strane u građanskom ratu, ali da prema dokazima, sirijska vlast stoji iza najmanje osam, a pobunjenici iza jednog.

Komisija je navela da u svakom pobrojanom masakru od aprila 2012. do danas „namera da se izvrši masovno ubistvo, kao i identitet počinilaca, potvrđeni su Komisiji, prema njenim standardima o evidenciji“. Prema nalazima Komisije, „nepoznat broj muškaraca, žena i dece je nestao, mnogi su ubijeni u pritvoru, preživeli žive sa fizičkim i mentalnim ožiljcima od torture, a bolnice i škole izložene su bombardovanju“. Izveštaj je zaključen sredinom jula, pa se ne spominje slučaj od 21. avgusta kada su, prema tvrdnjama SAD, Asadove snage izvele napad hemijskim oružjem na predgrađa Damaska i usmrtile na stotine civila. Komisija nema dozvolu da radi na terenu u Siriji, te je informacije za izveštaj sakupljala kroz intervjue u regionu, iz Ženeve, preko „skajpa“ i telefona.

Crna Gora osudila Damask

Podgorica – Crna Gora se pridružila osudi zapadnih zemalja na račun Sirije, zbog upotrebe hemijskog oružja. Crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija saopštilo je juče da Podgorica u punoj meri podržava zajedničku izjavu više zemalja, na čelu sa SAD, u kojoj je režim u Damasku osuđen zbog navodne upotrebe hemijskog oružja. Zajedničku izjavu potpisalo je, na nedavnom samitu G-20 u Sankt Peterburgu, 25 zemalja.

DAČIĆ: Sirija bolno pitanje

Beograd – Srpski premijer Ivica Dačić rekao je juče u Beogradu da Srbija osuđuje upotrebu hemijskog oružja u Siriji, „ako je bilo toga“, dodajući da treba sačekati izveštaj UN. „Što se tiče Sirije, to je za nas bolno i specifično teško pitanje“, rekao je Dačić posle razgovora sa grčkim ministrom javnog reda i zaštite građana Nikosom Dendijasom. Dačić je rekao da odluku o tome šta raditi u Siriji treba da donese Savet bezbednosti UN, zbog načina na koji je Srbija bila bombardovana 1999. Takođe, on je naveo da treba naći mirovno rešenje za Siriju i izbeći vojnu intervenciju. Dendijas je rekao da će Grčka svoj stav prema situaciji u Siriji definisati posle izveštaja UN.