Rusija zatražila osnivanje jedinstvenog bezbednosnog pakta

Rusija, koja je u vreme predsedničkog mandata Vladimira Putina pokazala pojačano neprijateljstvo prema NATO i drugim bezbednosnim organizacijama nastalim nakon Drugog svetskog rata u Evropi, iznela je juče set predloga koji nužno predviđaju objedinjavanje svih ovih organizacija u jednu, odnosno usvajanje jednog šireg bezbednosnog pakta. Ruske diplomate predstavile su predloge na jučerašnjem sastanku ambasadora NATO u Briselu, ali postoje naznake da ih neće prihvatiti SAD i njeni saveznici u Evropi. Politički komentatori primećuju da ovi predlozi odražavaju najnovije napore Kremlja da osigura svoju poziciju na svetskoj sceni i preinači dugogodišnju diplomatsku praksu.
Kremlj naročito nastoji da oslabi uticaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), čiji je Rusija član i NATO, u kojem Rusija nema člansku kartu. Ruski predlog predviđa donošenje šireg bezbednosnog pakta koji bi bio otvoren i za druge zemlje, uključujući i Kinu i Indiju.
Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik u NATO, priznao je da NATO neće tako brzo usvojiti ove predloge, ali je ukazao na to da se Kremlj nada da će uskoro otpočeti dijalog.
„Ne očekujemo brzu reakciju dela naših zapadnih partnera ili osudu, naprotiv, očekujemo aplauz“, izjavio je Rogozin odgovarajući na pitanja povodom ovih predloga. „Pokušaćemo da timskim radom tragamo za konstruktivnim pristupima“. Putin je u Alijansu ove godine poslao Rogozina, koji ima reputaciju žestokog ruskog nacionaliste, što je široko shvaćeno kao pokušaj da se uvede provokativni zastupnik ruskih interesa u Briselu. Novi ruski predlozi ukazuju na oživljavanje ruske ekonomije nakon haosa iz 1990-tih i da zemlja traga za novim načinom da proširi svoj uticaj.
„Moskva veruje da je trenutna bezbednosna struktura u Evropi poslednji ostatak hladnoratovske ideologije“, tvrdi Endrju Monagan, ruski stručnjak u akademiji NATO u Rimu. „Rusija vidi sebe kao veliku državu Evrope i Azije, jaku i sposobnu da usvoju globalnu nadležnost. To uključuje i zaštitu i projektovanje svojih nacionalnih interesa i aktivno predlaganje rešenja za međunarodne probleme“.
U srcu predloga, kaže Rogozin, jeste novi evropski bezbednosni sporazum koji bi bio pravno obavezujući dokument zasnovan na povelji UN. Prema njegovim rečima, Rusija bi takođe sazvala i međunarodni forum koji bi uključivao OEBS, NATO, EU, Zajednicu Nezavisnih Država Rusije i bezbednosne organizacije koje predvodi Rusija, a uključuju zemlje Centralne Azije.
Glavni razlog za usvajanje novog bezbednosnog sporazuma leži u tome što Evropa ne može još dugo da se bori sa brojnim problemima s kojima se suočava, jedno je od obrazloženja koje piše u podnetim predlozima. „Moderna evropska bezbednost pretrpana je problemima – od širenja NATO do ilegalnih imigranata, trgovine drogom, organizovanog kriminala i terorizma, navodi se u obrazloženju.
U nedavno objavljenom političkom dokumentu Kremlja „Koncept spoljne politike“, koji broji 7.000 reči, nalaže se da Rusija želi da igra glavnu ulogu na svetskoj sceni i da je spremna da preduzme jednostranu akciju uz pomoć svojih prihoda od nafte i gasa, ukoliko izostane reakcija Zapada.