Rusija mora odigrati centralnu ulogu u planovima o raspoređivanju raketnog sistema odbrane u Evropi, izjavio Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO-a uoči ovonedeljnog samita Alijanse koji se 22. aprila održava u estonskoj prestonici.
Rasmusen je uveren da bi uključenje Rusije u planove smanjilo zabrinutost povodom projekta te doprinelo daljim merama o kontroli naoružanja. „Rusija bi trebalo da bude uključena u raketni sistem odbrane koji pokriva Evropu“, kaže portparol NATO Džejms Apaturaj i dodaje da bi „nova bezbednosna arhitektura“ trebalo da bude okvir koji bi uključio Ruse u istu bezbednosnu porodicu. Na samitu Alijanse u Talinu, koji će okupiti delegate iz više od 56 zemalja kao i gotovo 400 novinara, sistem raketne odbrane biće zvanično proglašen misijom NATO u koju bi trebalo da bude uključena i Rusija.
Poznato je da je pitanje američkog raspoređivanja raketnog štita u Poljskoj i Češkoj bio kamen spoticanja u odnosima Vašingtona i Moskve još od Bušove administracije. Dolaskom Obame taj plan je „stavljen u fioku“, a umesto njega predložen je „dokazano efikasniji sistem“ korišćenja presretača raketa sa kopna i mora protiv pretnji iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa. No, ovim predlogom nisu odagnane sumnje Kremlja u ceo projekat. Ruski zvaničnici upozorili su čak da će se ta zemlja povući iz novog ugovora o smanjenju strateškog naoružanja, koji su nedavno u Pragu potpisali Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev, ukoliko se ispostavi da su američki planovi pretnja po Rusiju. Ruski zvaničnici izražavaju bojazan da bi projekat eventualno mogao da omogući SAD da izvede svoj prvi nuklearni udar protiv Rusije bez rizika od odmazde.
Na dnevnom redu skupa u Estoniji biće i poziv upućen Belgiji, Holandija, Nemačka, Norveškoj i Luksemburgu, članicama NATO da uklone sve preostalo američko nuklearno oružje sa evropskog tla u okviru težnji ka globalnom razoružanju.
Iako zvanične brojke još nisu objavljene, veruje se da u Evropi postoji između 150 i 240 taktičkog nuklearnog oružja u formi bombi. Nemačka, Belgija i Holandija poseduju između 10 i 20 komada takvog naoružanja, mada je veći deo takvog oružja uskladišten u američkim bazama u Italiji i Turskoj. Vašington je počeo razgovore iza zatvorenih vrata sa svojim saveznicima u NATO-u povodom povlačenja svog taktičkog nuklearnog oružja iz Evrope. Oni pak koji zagovaraju opciju da se takvo oružje ne dira smatraju da je ono valjana garancija američke angažovanosti sa svojim evropskim saveznicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
