Rusiji i SAD ne treba hladni rat

Istorija je htela da praunuka bivšeg lidera SSSR Nikite Hruščova, poznatog po svojoj retorici bez pardona, danas podučava Amerikance propagandi. Četrdesettrogodišnja Nina Hruščova školovala se na Prinstonu, politikolog je po profesiji, predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Nju Skul, dakle, direktno u „tvrđavi imperijalizma“ po određenju njenog pradede. „Moj predmet je propaganda. To je univerzalna nauka koja nam daje ključ za poimanje društva. Propaganda uživa veliku popularnost kod mojih studenata, ona je veoma potrebna“, izjavila je Nina Hruščova u intervjuu RIA Novosti.
Nina je bukvalno realizovala prvi deo poznatog zaveta Nikite Hruščova „da stigne i prestigne Ameriku“, dobivši državljanstvo SAD. „Propaganda je univerzalna, njeni zakoni ne zavise od toga kom uređenju služe. Ja sam svojim studentima postavljala zadatak da izvrše uporednu analizu govora Josifa Staljina i Džordža Buša. Zamenite „imperijalizam“ „fundamentalizmom“ i sa aspekta propagande govori će biti identični“, kaže savremeni propagandista.
Nina Hruščova je rođena 1963. kada je trebalo da bude završen proračunat na 15 godina „veliki Staljinov plan o transformaciji prirode“. Međutim, u realnosti je ispalo da su nakon raskrinkavanja kulta Staljina započeli problemi sa prehrambenim namirnicama. „Marksizam nije pile pa da od njega skuvaš supu“, ispravno je govorio generalni sekretar CK KPSS, koji je zemlji podario „otopljenje“. „On je bio briljantan i talentovan propagandista, koji je socijalizmu dao „ljudsko lice“, nije bio lep, ali je bio šarmantan“, kaže za svog pradedu Nina Hruščova, koja i danas veruje, da Hruščov nije udarao cipelom za govornicom u UN, već da je to već postalo mit koji niko neće da negira, pored ostalog ni u UN.
„Čak i prema porodičnim predanjima, poseta Hruščova UN 1961. iznosi se u različitim verzijama. Postoji hipoteza da je sovjetskom lideru pao sat na pod, i sagnuo se da ga uzme, a ne da skine cipelu i njome udara po govornici. Neki članovi porodice uveravaju da je on izuo cipele koje su ga žuljale, a koje je kupio za putovanje u Njujork, i za govornicom stajao u čarapama. Apsolutno je tačno da je on tada po govornici udarao pesnicom“, priča Nina Hruščova.
Veterani UN sećaju se da je Hruščov vatreno branio prava „trećeg sveta“ i stojeći na balkonu zgrade misije SSSR u Njujorku, pevao Internacionalu, pokušavajući da „zapali“ lokalne studente. „On je iskreno verovao u entuzijazam masa, a bio mu je svojstven i romantizam“, podvukla je smešeći se Nina. Indikativno je da su posle minhenskog govora Vladimira Putina, u kome je on kritikovao spoljnu politiku SAD, američki mediji počeli govoriti o povratku hladnog rata, a na stranicama uticajnih listova pojavile su se fotografije Hruščova, koji oličava vreme najoštrije, karipske krize u odnosima Moskve i Vašingtona.
„To je prosto propagandistička retorika medija. Hladni rat nije potreban ni Rusiji, ni SAD i ne mislim da rukovodstvo tih zemalja hoće zaoštravanje. Svet više nije raspolućen neprijateljskom ideologijom, Rusija i Amerika imaju više zajedničkih problema nego nepomirljivih sukoba“, smatra Nina. Procesi u oblasti prava i sloboda u obe zemlje, podjednako je navode na oprez. „U SAD, simbolu demokratije, viši činovi pozivaju na mučenje. U Rusiji drže u ćeliji Mihaila Hodorkovskog. Dopuštam da je kriv, ali nije opasan po okruženje da bi ga držali u ćeliji“, kaže ekspert za ruske teme.
Ona ističe da je evidentan rast u Rusiji, kako na ekonomskom planu tako i u težnjama da se uspostavi uticaj na međunarodnoj areni. A „svetska supersila“ (SAD) preživljava političku krizu. „Odnosi između SAD i Rusije ojačavaju se prijateljstvom prvih ličnosti. Boris Jeljcin se družio sa Bilom Klintonom, Vladimir Putin sa Džordžom Bušom. I, nažalost, nema čvršćih garancija od toga. To je tužno, jer se približava 2008, godina predsedničkih izbora u obe zemlje. Biće lepo ako se novi lideri budu sprijateljili“, kaže Hruščova.