Iako su zapadne sankcije pogodile ruske banke, bogate pojedince i uvoz tehnologije, ekonomski život običnih Rusa ne izgleda mnogo drugačije nego pre invazije na Ukrajinu.
Nema masovne nezaposlenosti, valuta rublja nije potonula, nema redova ispred posrnulih banaka. Asortiman u supermarketima je neznatno promenjen, budući da su i dalje dostupni ili međunarodni brendovi ili lokalne zamene za njihove proizvode.
Gužve su možda manje u nekim moskovskim tržnim centrima, ali ne drastično. Neke strane kompanije kao što su Mekdonalds i Starbaks preuzeli su lokalni preduzetnici koji su stavili druge nazive na isti meni.
Jedan od ruskih građana, 53-godišnji Vladimir Žarov, zaposlen na televiziji, kaže da se „ekonomski ništa nije promenilo“.
„Radim kao i ranije, idem u kupovinu kao pre. Možda su cene malo porasle, ali ne toliko da se to baš primeti“, naveo je Žarov.
Teške ekonomske sankcije Zapada ruska ekonomija podnosi daleko bolje nego što se očekivalo. Ali sa ograničenjima koja se konačno pooštravaju za naftu, predstojeći meseci biće teži test za rusku ekonomiju.
Ekonomisti navode da bi sankcije na ruska fosilna goriva, koje tek sada stupaju na snagu, poput ograničenja cene nafte, trebalo da ponište zaradu kojom Moskva finansira vojne napade na Ukrajinu.
Dok neki analitičari predviđaju da bi Rusija u narednim mesecima mogla da se suoči sa problemima, sa nedovoljnom količinom novca u državnoj kasi ili padom vrednosti rublje, drugi ekonomisti ukazuju da Kremlj ima značajne rezerve novca koje nisu pogođene sankcijama i da brzo razvija veze sa novim trgovinskim partnerima u Aziji. Oni procenjuju da Rusija ove godine verovatno neće ostati bez novca, ali da će se umesto toga suočiti sa sporim ulaskom u višegodišnju ekonomsku stagnaciju.
Ekonomski analitičari navode i da će Rusija imati dovoljno novca „u bilo kom razumnom scenariju“ budući da će nastaviti da ostvaruje prihod od nafte, i da Kremlj neće biti pod pritiskom da prekine rat protiv Ukrajine zbog ekonomskih teškoća.
Prema bazi podataka Kijevske škole ekonomije, Rusiju je napustila 191 strana kompanija, 1.169 planira da to učini, dok 1.223 firme ostaju u zemlji, a 496 čeka da vidi razvoj događaja.
Kompanija Epl (Apple) je prestala da prodaje proizvode u Rusiji, ali Vajldberis (Wildberries), najveći onlajn prodavac u zemlji, nudi „ajfon 14“ po približno istoj ceni kao u Evropi.
Nameštaj i drugi kućni predmeti, preostali pošto je kompanija IKEA napustila Rusiju, rasprodaju se na platformi Jandeks.
Auto industrija se suočava sa većim preprekama u procesu prilagođavanja. Zapadni proizvođači automobila, među kojima su Reno, Folksvagen i Mercedes, obustavili su proizvodnju, prodaja je pala 63 odsto, a lokalni entiteti su preuzeli neke fabrike.
Važan razlog za otpornost Rusije je rekordna prošlogodišnja zarada od fosilnih goriva u iznosu od 325 milijardi dolara.
Taj prihod, u kombinaciji sa oštrim ograničenjem uvoza zbog sankcija, proizveo je rekordni trgovinski suficit Rusije, što znači da je ono što je Rusija zaradila od prodaje drugim zemljama daleko nadmašilo njene kupovine u inostranstvu.
To je doprinelo jačanju rublje posle njenog privremenog pada odmah po početku invazije, i obezbedilo novac državi za penzije, plate i pre svega vojsku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.