Prema proceni rejting agencije Fič, ruske banke imaju u Ukrajini oko 28 milijardi dolara plasiranih u kreditima ukrajinskim firmama (50 odsto) i ukrajinskim i ruskim biznismenima (25 odsto). Druga po veličini ruska banka i kod nas prisutna VTB, povukla je nogu, pa ruski mediji očekuju da je Sergej Vitaljjevič Kurčenko(28) samo ogledni primer za nastupajuću seriju ukrajinskih oligarha čija će aktiva završiti u rukama sigurnijih vlasnika.


Zbog nesposobnosti Kurčenka da joj vrati kredit, VTB je preuzela njegovu naftnu firmu NPZ iz Odese. NPZ, koja je prestala da radi 25. februara, preuzeli su demonstranti bliski novoj vlasti u Kijevu i predali je istražnim organima, koji su je pretražili u potrazi za dokazima optužbi za šverc naftnih derivata. Nacionalna banka Ukrajine uvela je privremenu upravu u Brokbiznis banci, takođe u vlasništvu Kurčenka, koju je bivša vlast u toj centralnoj banci pokušala da spasi od bankrotstva refinansiranjem sa milijardu grivni. Sam Kurčenko je posle promene vlasti napustio Ukrajinu i pošto mu je Belorusija odbila gostoprimstvo, veruje se da je završio u Moskvi.

NPZ je deo ogromne energetske kompanije Vetek u vlasništvu bebi-oligarha, koga ukrajinski mediji duže vreme optužuju da je svoju biznis-moć gradio pod pokroviteljstvom državnog tužioca Ukrajine i poslanika Partije regiona Artema Pšonke, koji je vrlo blizak Aleksandru Janukoviču, starijem sinu Viktora Janukoviča. Nema sumnje da u toj pretpostavljenoj vezi leži razlog što su nove vlasti prvo nasrnule na imperiju Kurčenka, koju će, prema procenama Komersanta, on pokušati da zbrine na sigurno po modelu sa VTB bankom. Kurčenkova kompanija Vetek kontroliše između 20 i 30 odsto tržišta tečnog i prirodnog gasa u Ukrajini, uvoza naftnih derivata i nafte. Kurčenko je veoma poznat kao vlasnik fudbalskog kluba Metallist, kojim su se sportske redakcije širom Evrope bavile zbog neisplaćenih, ali sada namirenih plata, i magazina Forbs Ukrajina na čijim listama najbogatijih Ukrajinaca Kurčenko ne figurira.

Ali nemaju svi ukrajinski oligarsi problema sa novim ukrajinskim vlastima. Ovde će s razlogom biti citiran levo orijentisani nemački nedeljnik Cajt, koji je pre bekstva Janukoviča iz Ukrajine u tekstu „Sedam zabluda o revoluciji u Ukrajini“ kao sedmu zabludu naveo uverenje da će demonstranti sa Majdana imati u razrešenju ukrajinske drame poslednju reč.

Ne, kaže list, nego moćni ukrajinski oligarsi. U skladu sa moći koja se ovim biznismenima pripisuje naročito na istoku Ukrajine i Donjecku, gde su najmoćniji locirani, nove ukrajinske vlasti su za nove gubernatore Donjecke i Dnjepropetrovske oblasti imenovale dvojicu oligarha, kako bi, piše Fankfurter algemajne cajtung, našle taj važan priključak: Igora Kolomojskog (bankarstvo, čelik, mediji) i Sergeja Tarutu (čelik). Kolomojski pripada takozvanoj Privatgroup oligarha „poznatih po agresivnom načinu poslovanja“ koji su ojačali deo nekadašnjeg Dnjepropetrovskog klana i bili su bliski Juliji Timošenko za vreme njenih premijerskih mandata.

Demonstranti naklonjeni Rusiji sprečili su da se Taruta u ponedeljak predstavi regionalnom parlamentu, pa se analitičari na Zapadu pitaju da li iza njihove akcije možda ne stoje upravo oligarsi. I teše se: demonstranata je bilo tek par hiljada, da su ih skupljali donjecki oligarsi bilo bi ih mnogo, mnogo više. Sem toga, javio se i prvi među oligarsima Rinat Ahmatov pozivom na jedinstvo „za dobro jedinstvene i nedeljive Ukrajine“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari