Ruski hor otvara jubilej Milanskog edikta

Prema najavi organizatora, početku proslave jubileja prisustvovaće predstavnici grada, države, crkve i diplomatskog kora, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej, inače kopredsednici Odbora za obeležavanje jubileja, proglasiće 2013. za godinu Milanskog edikta. Na otvaranju će govoriti i gradonačelnik Niša Zoran Perišić i papski nuncije, uz direktan prenos na RTS-u. Koncert hora Sretenjskog manastira poklon je Vlade Ruske Federacije, a domaćin manifestacije biće ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, u skladu sa državnim planom da „sedam programa poklanja po jedna vlada, kako jubilej ne bi bio samo srpski i hrišćanski već svehrišćanski“.

Stručnjaci, među kojima i verski analitičar Živica Tucić, ocenili su pak ovih dana da Rusija, koja će imati važnu ulogu u srpskoj proslavi Milanskog edikta, „nema nikakve veze“ sa tim dokumentom. Pojedini mediji u Srbiji ranije su pisali da je i jedan od glavnih razloga što SPC nije pozvala rimskog papu Benedikta XVI da dođe u Niš na proslavu jubileja upravo navodni negativni stav ruske patrijaršije o tom pitanju. Mada je prethodni predsednik Srbije Boris Tadić pozvao papu da 2013. poseti Srbiju, a patrijarh srpski Irinej ocenio da bi njegov dolazak u Niš povodom jubileja bio „poželjan“ i „koristan“, Katoličku crkvu predstavljaće milanski nadbiskup i kardinal Anđelo Skola, inače „papin legat i jedan od njegovih najbližih prijatelja“.

Župnik niške župe fra Niko Josić precizirao je nedavno za naš list da će nadbiskup Skola u Nišu 21. septembra predvoditi svetu misu (euharistiju), uz koncelebraciju kardinala nadbiskupija i biskupija iz Srbije, Mađarske, Bugarske, Makedonije, BIH, Hrvatske i Slovenije. Prema njegovoj proceni, misi će prisustvovati 100.000 katoličkih vernika i ona će zbog njihove brojnosti „verovatno biti služena na niškom aerodromu Konstantin Veliki“.

– Da li će doći toliki broj katoličkih vernika ne mogu da kažem, ali moguć je tako masovan dolazak jer će poziv biti upućen vernicima u celom okruženju. To će biti tema razgovora u narednom periodu sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, a Niš će uz pomoć republičkih organa nastojati da bude dobar domaćin svojim gostima. Naš grad će sigurno biti spreman za dolazak velikog broja katoličkih vernika, kao i drugih gostiju – tvrdi gradonačelnik Perišić.

Izvesno je, međutim, da Niš kasni sa pripremama obeležavanja Milanskog edikta, a da bi jedan od njegovih najozbiljnijih problema mogao biti upravo nedostatak smeštajnih kapaciteta za veliki broj turista. Grad ima samo male hotele i hostele, dok su veliki hoteli uglavnom ruinirani ili se tek sada (nedovoljno) „doteruju“, pošto je prošle godine okončan spor države Srbije sa biznismenom Srbom Ilićem, kupcem preduzeća „Srbija- turist“, kojem pripadaju svi veliki hotelski kapaciteti u Nišu. Ukoliko se ti hoteli „preko noći“ ne stave u funkciju ili hitno ne izgrade novi kapaciteti, makar i u vidu kampova, turisti će nakon dnevne posete Nišu biti prinuđeni da traže prenoćište u Beogradu ili drugim gradovima, koji niti su dovoljno blizu, niti imaju direktne veze sa Milanskim ediktom.

Za sada se u Nišu radi na saobraćajnoj infrastrukturi i uređenju kulturno-istorijskih lokacija, za koje sredstva obezbeđuju uglavnom država i grad. Uprkos najnovijem izdvajanju 120 miliona dinara od strane države „za pokrivanje“ Medijane, ovo Arheološko nalazište, koje su nadležni decenijama unazad uglavnom ignorisali, još uvek nije reprezentativna lokacija za turiste. Ništa ozbiljnije nije urađeno na otkrivanju i prezentaciji Carske palate sa oktogonom na Gradskom polju, za koju se pretpostavlja da je pripadala nekom od rimskih careva, pa i samom Konstantinu. I Niška tvrđava, koja nije samo turski već i antički i vizantijski spomenik, unutar čijih zidina je najverovatnije rođen car Konstantin, nije dovoljno istražena i uređena. Srbija je, inače, za proslavu Milanskog edikta, koja će trajati od januara do oktobra, obezbedila ukupno 340 miliona dinara.

Izložba u Milanu

U nastavku bogatih međunarodnih aktivnosti, u palati Reale u Milanu, biće realizovana izložba Konstantin 313 na kojoj će biti izložena najreprezentativnija dela iz brojnih svetskih muzeja. Zahvaljujući odabranim predmetima posetioci će biti u prilici da sagledaju doba poznog Rimskog carstva i sagledaju izuzetnost ličnosti zaslužnih za donošenje Edikta tolerancije.

U Milanu, jedom od glavnih gradova Rimskog carstva, dva Avgusta – Licinije i Konstantin, doneli su 313. godine edikt od izuzetne važnosti, obezbeđujući slobodu praktikovanja bilo koje religijske prakse. Verski progoni su tada okončani, a nova era mudrosti i tolerancije je započeta. Izložba je podeljena u šest segmenata od kojih svaki na svoj način pripoveda o dubokoj transformaciji Rimskog carstva, a poseban akcenat autori su stavili na ulogu vojske, dvora, crkve. Veoma interesantan i važan segment izložbe posvećen je carici Heleni, harizmatičnoj majci cara Konstantina.

Kako priča o caru Konstantinu gotovo ne bi bilo moguće ispričati bez pomoći eksponata koji se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, posetioci izložbe Konstantin 313 imaće mogućnost da vide i jedanaest predmeta iz Narodnog muzeja. Među izloženim predmetima izdvajamo portret Konstantina Velikog, Beogradsku kameju, Licinijev tanjir, pektoral iz Ritopeka, kao i nekolicinu izuzetnih numizmata.

Sveobuhvatan izbor veličanstvenih i istorijski značajnih umetničkih dela oživljava fascinantnu istoriju i umetnost Rimske epohe. Upoznajući pažljivo odabrane predmete otkrivene u različitim delovima carstva, posetioci izložbe, koja predstavlja uvod u obeležavanje 1. 700 godina od proglašenja Milanskog edikta, saznaće više o izuzetnosti, veri, društvenim prilikama i dobu velikih političkih i kulturnih inovacija.

Za više informacija posetite internet prezentaciju izložbe čija je adresa www.mostracostantino.it

Neće biti najvećeg krsta u Evropi

Uprkos najavama da će na brdu Vinik kod Niša povodom jubileja Milanskog edikta biti podignut „najveći krst u Evropi“ sa memorijano-hotelskim kompleksom, to se neće dogoditi u skorije vreme. Kasni se i sa podizanjem spomenika caru Konstantinu, ali je nedavno najavljeno da će on biti postavljen „do jeseni“. Spomenik koji prikazuje Konstantina kako sedi na prestolu, držeći u jednoj ruci krst a na kolenima mač, delo je vajara Vuka Đuričkovića, koji je pobedio na konkursu raspisanom još 2003. Manje spomen-obeležje posvećeno caru Konstantinu, na kojem su njegov lik i Hristov monogram, koji mu se, prema predanju, ukazao pred bitku kod Milvijskog mosta 312. godine, uz reči: „Pod ovim znakom ćeš pobediti“, otkriveno je prošle godine na obali Nišave. Spomenik je nedavno oštećen, a stručnjaci su kazali da uzrok nije pirotehnika u vreme proslave novogodišnjih praznika, kako se najpre pretpostavilo, već „nestručni radovi“ i „nedostatak zaštitnog sloja“.

Zlatara Majdanpek pripremila zlatnike i srebrnjake

Majdanpek – Svečanim koncertom duhovne muzike hora Sretenjskog manastira danas ( 17.01) u niškom Narodnom pozorištu počinje godina obeležavanja jubileja „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“, u koju se na adekvatan način uključila i Zlatara Majdanpek. Naime, ova majdanpečka fabrika je pre par godina, zahvaljujući sklopljenom ugovoru, dobila ekskluzivno pravo proizvodnje kovanica i upotrebnih predmeta povodom obeležavanja 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta. Prema rečima nadležnih, u pogonima Zlatare Majdanpek pre dve i po godine urađeno je prvih stotinu statueta cara Konstantina, a pripremljene su i serije kovanica: zlatnika, srebrnjaka i tombaka sa Konstantinovim likom. Kolekcija kovanica je inače rad dizajnera Zlatare Majdanpek akademskog vajara Ljubiše Mančića, koja sadrži kovanice različite veličine od srebra i zlata sa likom Konastantina Velikog i njegove majke, carice Jelena. Osim kovanica i tombaka, majdanpečki zlatari pripremili su i upotrebne predmete, kao što su figure i statuete, a u skladu sa zahtevima tržišta kovanice radiće se u različitim veličinama u zlatu i srebru, a postoji i mogućnost izrade unikatnog nakita. Inače, statueta rimskog cara koji je proglasio versku ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana, numerisana brojem 001, koju su radili majdanpečki zlatari, uručena je patrijarhu srpskom Irineju. J. B. K.