Ruski i srpski narod za jednu pravdu

Mihal Ramač: Bilo je to 1992. (22)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Savezna vlada preživela je prvi udar. Čekaju je novi, sve učestaliji i jači. Vladislav Jovanović 9. septembra podnosi ostavku. Obrazloženje: „Nije mi više moguće da ostanem u vladi koja sve otvorenije sledi politiku suprotnu interesima Srbije i srpskog naroda.“ Za novog ministra imenovan je ugledni diplomata Ilija Đukić.

Goran Hadžić poručuje: „Ako nam Jugoslavija okrene leđa, poručujem gospodinu Paniću da ćemo uzeti oružje da rešimo srpsko pitanje i u Srbiji.“

Vremena su teška. Mnogi ljudi jedva preživljavaju. Neki stižu da misle i na trajnije vrednosti. Radojica Nikčević, kojeg Politika predstavlja kao vlasnika jedne od najuspešnijih srpskih firmi, najavljuje izgradnju spomenika ruskom caru Nikolaju Drugom. On kaže: „Beograd će biti bogatiji za jedan spomenik, ruski i srpski narod za jednu pravdu, istorija i budućnost za jednu istinu.“

Srbija nije u ratu. To u svakoj prilici govori Milošević i ponavljaju svi zvaničnici. Srpski prijatelji u Rusiji to ne znaju pa svaki čas nude pomoć i dobrovoljce. „Ruski narod i armija su čvrsto uz Jugoslaviju“, rekao je general Viktor Filatov tokom boravku Beogradu. Literaturnaja gazeta piše: „Beograd je u poslednje vreme postao mesto hodočašća predstavnika ruske opozicije: od Eduarda Limonova preko penzionisanog generala V. Filatova, do parlamentaraca, što je daleko ozbiljnije. Dok se izjave i postupci ovog prvog primaju, blago rečeno, sa sumnjom – on obećava da će Srbima pokloniti atomsku bombu i po Sarajevu puca iz snajpera – drugi obećava deset hiljada dobrovoljaca.“

U opkoljenom Sarajevu u bolnice svakog dana donose od 150 do 200 ranjenika. Za bosansko-hercegovačke dinare mogu se kupiti samo hleb i novine. Kilogram luka košta 15 nemačkih maraka, isto toliko glavica kupusa, krompir je tri i po, litar mleka pola marke. Stotine hiljada žitelja BiH žive na ivici gladi. Nekoliko stotina biznismena gomila bogatstva. U švercu nafte, oružja i municije, cigareta i prehrambenih proizvoda Muslimani, Srbi i Hrvati savršeno se razumeju i sarađuju kao najrođeniji. Promućurni pripadnici sva tri naroda smislili su još jedan način zarade: odlaze u inostranstvo i prikupljaju pomoć od iseljenika. Ta pomoć gotovo nikad ne stiže do onih kojima je namenjena.

U avgustu je preko graničnog prelaza Vatin kod Vršca dnevno prelazilo dvadesetak hiljada ljudi u oba pravca. U septembru ih je ponekad bilo i dvostruko više. Švercuje se sve što se može preneti. Švercerski kanali funkcionišu besprekorno. Roba se oduzima povremeno, bez ikakvih pravila, mahom od putnika koji nisu u dogovoru s carinicima. Isto se događa na svim graničnim prelazima. Međunarodni kontrolori ne ometaju sitan šverc. Oni su zaduženi za naftu i sve što je obuhvaćeno sankcijama. Ako duže borave na istom mestu i zbliže se s domaćinima, neki od njih povremeno pristaju na razumni dogovor i za određenu naknadu na sat-dva napuštaju granične prelaze. Za sat-dva granicu mogu preći desetine kamiona. Što je prevoz rizičniji, roba je skuplja. Srbija postaje opasna i za proputovanje. Gotovo sve strane kompanije kamione iz zemalja Srednje Evrope za Grčku, Tursku i Bliski istok preusmeravaju na rumunske i bugarske puteve.

Nastavlja se