Ružić: Razmotrićemo da li deci da ukinemo unošenje mobilnih telefona na čas

„Pročitate zakon i vidite šta vam sleduje ukoliko kršite zakon. To je kao kad prelazite ulicu van pešačkog prelaza. Jel treba da budete prekršajno sankcionisani? Pa, naravno da treba“, navodi Ružić.

Kaže da, takođe, mogu da protestuju vikendom, kada nema časova. Govoreći o borbi protiv nasilja, navodi da očekuje da će do 20. decembra izaći sa predlozima radne grupe formirane tim povodom.

Poenta je da razmotrimo u ovoj radnoj grupi da li treba deci ukinuti mogućnost nošenja mobilnih telefona na časovima, naveo je. Istakao je da je autoritet nastavnika u velikoj meri ugrožen i dodao: „Uvek su govorili da je škola naša druga škola, ja pozivam roditelje da malo razmisle o prvoj kući“.

Ružić naglašava da prosvetni radnici, uz zdravstvene, imaju jednu od najplemenitijih profesija jer su posvetili život obrazovanju naše dece, za šta im, kako nističe, svi dugujemo zahvalnost. Navodi da su oni podneli teško breme odgovornosti i tokom korone i u vreme lažnih dojava o bombama, što su kako naglašava – veoma stresne situacije. Ružić navodi i da određeni instituti rade analize o tome koji su negativni efekti i korone i rata u Ukrajini.

„Autoritet nastavnika je u velikoj meri ugrožen“, konstatuje ministar, navodeći da se sećamo kako je to nekad funkcionisalo. Prijave nasilja protiv nastavnika su u najmanjem mogućem procentu – prošle šest, ove godine dva posto što ne znači da ih nije bilo više, prenosi ministar. Ti ljudi koji to dožive, a ne govorim isključivo o fizičkom, govorim i o verbalnom nasilju, ti ljudi gledaju na tu decu kao na svoju decu, dodaje.

„Uvek su govorili da je škola naša druga škola, ja pozivam roditelje da malo razmisle o prvoj kući – ne kaže se za džaba kućno vaspitanje. Kućno vaspitanje se stiče u kući, vertikalu ličnosti izgrađujete u predškoskim ustanovama pa možda u prva dva razreda osnovne škole – tu stičete radne navike, neki vrednosni okvir… Ali i roditelji nose odgovornost. Ukoliko neko misli da će jedno ministarstvo da reši opštedruštveni problem – neće, ukoliko neko misli da će štrajk da reši problem, da nasilje nestane – neće“, naglasio je, navodeći da ne misli na konkretni protest podrške žrtvama nasilja.

Navodi da ima kontinuiranu komunikaciju sa sindikatima. Svi se borimo protiv tog nasilja, rekao je Ružić i dodao da je važno da su uključeni u radnu grupu. „Imaju pravo da opredele svoje modele (sindikalne borbe)… Važno je kada se opredele na modalitete štrajka, da povedu računa da to rade u skladu sa zakonom. Apelujem na njih da povedu računa o tome da budu svesni činjenice da postoje različiti vidovi protesta koji neće ni na koji način urušiti odredbe Zakona o štrajku, Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja i Zakona o srednjem obrazovanju i dovesti nas u nezgodnu poziciju da sankcionišemo one koji ne poštuju minimum procesa rada. Meni to nije ideja“, navodi Ružić.

O statusu službenog lica

Ministar kaže da je legitimno podizanje pažnje javnosti, ali dodaje da je javnost podigla tu letvicu pažnje prema ovoj temi. Navodi da ima raznih ideja sindikata, da neki sindikati insistiraju na tome da nastavnici treba da dobiju status službenog lica, neki kažu da to nije u redu, kaže Ružić i podseća da je 2019. bila formirana Radna grupa Ministarstva pravde koja je radila na više profesija koje su na istom insistirale.

„Ne treba nešto olako tražiti i naročito olako obećavati – status službenog lica donosi prava, ali i  mnogo veće obaveze i krivično-pravnu odgovornost… Ako nastavnik postane službeno lice i ako napravi prekršaj – pa koje odredbe Krivičnog zakona se odnose na njega? Zato većina sindikata, koliko sam ih razumeo iz razgovora koje smo imali prošle nedelje, nije za to“, rekao je i dodao da sindikalni lideri to trebalo da objasne svom članstvu.

Govoreći o protestima, kaže da je sindikalna borba legitimna, da može da bude i kreativna i može da dovede do boljitka – samo da bude u okviru zakona.

Upitan o tvrdnjama da su neki direktori pretili otkazima nastavnicima zbog čega nisu smeli na proteste, ministar kaže da je zakon sasvim  jasan i da nema šta tu da se preti. „Pročitate zakon i vidite šta vam sleduje ukoliko kršite zakon. To je kao kad prelazite ulicu van pešačkog prelaza. Jel treba da budete prekršajno sankcionisani? Pa, naravno da treba. Imate zakonske odredbe, ovo nije da li želite ili ne želite. Ako je diretot upoznat sa odredbama zakona, znaju šta je – nema potrebe nikome pretiti“, navodi.

A ako protest ne krši zakon?

Zakon definiše šta je minimum procesa rada – to znači da mogu da drže čas 30 do 40 minuta, odgovara Ružić. „A totalna obustava ne znam kome pomaže – ne pomaže nastavnicima, ne pomaže deci, jer ti časovi moraju da budu nadoknađeni. Možete da protestujete vikendom, kada se ne radi, a nećete ugroziti decu i održavanje tih časova… I sada terati decu da nadoknađuju te časove… Naravno svaki sindikat može da izađe sa svojim stavom. Ponavljam – mislim da je loše ukoliko idu ka tome da se krši zakon, jer je važno da svi zajedno radimo na istoj temi, ako je tema sada konkretno – borba protiv nasilja u školama, a ja pretpostavljam da jeste“, naveo je sagovornik N1.

Razgovarao sa nastavnicom iz Trstenika

Ministar kaže da je razgovarao sa nastavnicom iz Trstenika, žrtvom nasilja. „Obavili smo krajnje korektan razgovor, pitao sam je, najtoplije ljudski, da li joj nešto treba, želeo sam da je obodrim… To je realno stresna situacija, to je mnogo teško… To kad pogledate prosto nemate komentar“, naveo je.

Osvrnuo se i na nasilje u Subotici, što je za posledicu imalo da je jedan dečak ostao bez slezine. „Oni pravdaju maltene to time da je to neki TikTok čelendž, maltene da je to OK. Naravno da nije OK. Ne može biti OK. Moramo da se borimo i protiv digitalnog nasilja. Poenta je da razmotrimo u ovoj radnoj grupi da li treba deci ukinuti mogućnost nošenja mobilnih telefona na časove. Nek ih ostave ispred učionice, na odmoru neka rade šta hoće… Što naravno neće sprečiti digitalno nasilje, ali će omogućiti fokusiranost na sadržaj koji im nastavnici prenose“, naveo je i dodao da ima mnogo stvari koje zahtevaju jedan interresorni pristup.