Ružić: Sporazum o izručenju se „asimetrično“ primenjuje

Advokat jednog od okrivljenih – Slobodan Ružić ističe za Danas da rešenje suda još uvek nije primio i da će svakako Apelacionom sudu u Beogradu podneti žalbu.

– Smatram da je ovakva odluka suda pogrešna. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi državljani Srbije bili izručeni za krivično delo koje su navodno počinili na teritoriji Srbije. Njima bi, a ovo sam istakao i prilikom pretresa, upravo iz tog razloga trebalo suditi u Srbiji. Tim pre što i naš zakon prepoznaje to krivično delo, ali za razliku od američkog predviđa duplo manje zatvorske kazne, navodi Ružić.

Pravno utemeljenje ovakve odluke sud je našao u Zakonu o međunarodno pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovoru o izručenju između Srbije i SAD.

Ovaj ugovor, koji je potpisan 2015. godine prilikom posete tadašnjeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji, u međuvremenu su ratifikovale obe skupštine, čime je stupio na snagu.

Kao takav on je, prema Ustavu Srbije, postao sastavni deo domaćeg pravnog poretka i neposredno se primenjuje.

Ovaj ugovor izričito navodi da državljanstvo lica čije se izručenje traži ne može da bude razlog za odbijanje.

Istovremeno, sud je naglasio da su pretpostavke za izručenje ispunjene jer se jedanaestoro osumnjičenih traže za delo za koje je, i po srpskom i po američkom zakonu, zaprećena zatvorska kazna viša od jedne godine.

Ne sporeći da ugovor predstavlja osnov za izručenje, advokat Ružić ipak napominje da stiče utisak da se on asimetrično sprovodi.

– Ja sam pre dve godine podneo prijavu protiv jednog američkog državljanina koji je, čineći isto krivično delo prevare koja se mom klijentu sada stavlja na teret, naneo štetu od 200 miliona dolara. Naravno, po tome uopšte nije postupano. S druge strane, imamo jedanaest okrivljenih koji se terete da su načinili štetu od 70 miliona dolara, a postupak se ekspresno sprovodi. Pritom, u spisima predmeta se ni na jednom mestu ne navodi ime nijednog oštećenog građanina SAD“, kaže Ružić, napominjući da je njegov stav da bi ugovorom o izručenju trebalo da budu obuhvaćeni samo počinioci najtežih dela, poput ubistva ili terorizma.

Jedanaestoro srpskih državljana, od kojih pojedini imaju i državljanstva drugih zemalja, uhapšeni su 23. jula u Nišu, od kada se nalaze u pritvoru.

Dve nedelje ranije federalna velika porota Severnog okruga države Teksas je potvrdila optužnicu u kojoj se srpski državljani terete da su počinili krivična dela prevare i pranje novca.

Okružni sud za Severni okrug države Teksas, dan nakon potvrđivanja optužnice je izdao nalog za njihovo hapšenje.

Oni se sumnjiče da su, kao organizovana kriminalna grupa, napravili 16 lažnih investicionih platformi preko kojih su oštećenim građanima, a većina ih je navodno iz SAD, prodavali fiktivne akcije preduzeća.

Time su od krivičnog dela prevare zaradili oko 70 miliona dolara.

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisuje da o ispunjenosti uslova za izručenje odlučuje vanpretresno veće nadležnog suda.

Na prvostepenu presudu postoji pravo žalbe.

Nakon što se donese pravosnažna odluka o izručenju, da bi bila izvršena, neophodan je potpis ministra pravosuđa.

Prethodnih godina više postupaka izručenja bilo je u fokusu javnosti.

Više od drugih, pisalo se o slučaju izručenja dvoje članova Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjerice Radete.

Njih dvoje Mehanizam za krivične sudove u Hagu potražuje zbog sumnje da su zastrašivali i nudili mito svedocima u postupku koji se vodio protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.

Sud je doneo pravosnažnu odluku da nisu ispunjene pravne pretpostavke da se članovi SRS-a izruče.

Nije izručen ni rumunski biznismen i političar Sebastian Gica, koji je po međunarodnoj Interpolovoj poternici uhapšen u Beogradu 2017. godine.

Gica koga su rumunski istražni organi sumnjičili za ucenu, davanje mita, pranje novca i odavanje poverljivih informacija, pušten je iz pritvora uz jemstvo od 200.000 evra.

U julu naredne godine, ekstradicioni postupak je obustavljen pošto je Gici odobren zahtev za azil, sa obrazloženjem da je izložen progonu iz političkih razloga.

Bugarski biznismen Cvetan Vasilev već godinama se nalazi u Srbiji čekajući da domaći sudovi odluče o njegovom izručenju Bugarskoj.

Prvostepeni sud je u više navrata donosio odluku da se on izruči, ali je uvek vraćan od strane Apelacionog suda na ponovno odlučivanje.

Početkom oktobra ove godine, Viši sud u Beogradu je još jednom odlučio da su ispunjene pretpostavke za njegovo izručenje.

Na ovu odluku takođe postoji pravo žalbe.

Manje sreće je imao turski državljanin kurdske nacionalnosti Dževet Ajaz, koji je izručen Turskoj iz koje je pobegao pošto je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenje ustavnog poretka.

Na odluku o ekstradiciji nije uticao ni dopis Komiteta UN protiv torture, u kojem se tražilo da se Srbija uzdrži od izručenja.

Ustav ne zabranjuje izručenje

Važeći Ustav Srbije ne zabranjuje izručenje državljana Srbije drugim zemljama. U članu 38. Ustava se ističe da državljanin „ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni“, ali se izručenje nigde izričito ne spominje. S druge strane, Ustav Srbije iz 1990. Godine je u članu 47. izričito zabranjivao izručenje građana Srbije.