Ruzvelt gasio šumski požar uprkos lošem zdravlju

Frenklin Ruzvelt pobedio je na izborima u SAD, a nakon mesec dana Njujork tajm donosi obiman članak o mladosti i počecima karijere ovog državnika. List Pravda  preneo je taj tekst.

Saznajemo da je Ruzveltova porodica veoma stara i ugledna. Iz te familije potiče još jedan političar koji je takođe bio predsednik SAD. Reč je o Teodoru Ruzveltu koji je bio Frenklinov stric i koji je imao veliki uticaj na svog sestrića.

Frenklin Ruzvelt često je u novinama čitao o stričevim uspesima i odlikovanjima. Političku karijeru započeo je u 28. godini. Svojim šarmom lako je osvajao birače.

„Svuda je bio priman s najvećim oduševljenjem. Njegova prirodnost i neposrednost u ophođenju i prema najsiromašnijim radnicima svakoga su osvajali“, navode poznate američke novine.

Pravda prenosi da je u 40. godini Frenklin Ruzvelt bio veoma bolestan. Osećao se malaksalo i to je dugo trajalo, ali lekari nisu mogli da utvrde šta je u pitanju. Ipak, zdravstveno stanje nije ga sprečilo da se angažuje prilikom gašenja jednog požara koji je izbio u obližnjoj šumi. Kako piše Njujork tajm, a Pravda prenosi, on je u toj akciji proveo 12 sati na nogama.

„Lekari nisu bili načisto sa njegovom bolešću pa su njegovo stanje suviše pesimistički ocenili. Njegova porodica i prijatelji su bili utučeni kad su saznali za nepovoljno mišljenje lekara, a Ruzvelt je bio jedini koji zbog svoje bolesti nije očajavao. Nad bolovima su trijumfovali čudesna energija, disciplinovanost i nesalomiva snaga volje“, navodi se u tekstu.

Međutim, 41. rođendan je proveo u bolničkoj postelji. Ipak, uspeo je da se izbori sa nepoznatom bolešću i da nastavi uspešnu karijeru.

Celokupno izdanje možete da čitate na linku Narodne biblioteke.

List Vreme donosi izveštaj sa sednice Društva Crvenog krsta kojoj je prisustvovala kneginja Olga. Njeno Kraljevsko Visočanstvo otvorilo je sednicu govorom u kojem je pohvalila trud i umešnost onih koji rade u Crvenom krstu.

„Svima nama mora biti osobito drago da je Društvo nailazilo na odobravanje, razumevanje i potporu našeg rodoljubivog naroda. Međutim, naše Društvo nije zaboravilo na dužnosti člana međunarodne zajednice. Crvenog krsta. Ono je u granicama mogućnosti ukazalo svoju pomoć i potporu u težnji i nastojanju da se ublaži sudbina ratnih žrtava, naročito zarobljenika i izbeglica“, rekla je kneginja Olga.

Da bi se postigli dobri rezultati potrebna su sredstva, ali bez ljudi koji su se angažovali u radu Crvenog krsta ništa ne bi bilo moguće. Kneginja Olga, svesna te činjenice, zahvalila se tokom svog obraćanja svima koji su se uključili u „zajedničku službu milosrđu.“

U nastavku sednice bilo je reči o povećanju kapaciteta za prihvatanje i negu ranjenika i bolesnika kao i o obukama potrebnog sanitarnog osoblja.

Članovi društva koji su se posebno istakli u prethodnoj godini pomenuti su i doneta je odluka da se odlikuju. To je nagrada za požrtvovanost i trud.

Više o tome možete čitati na sajtu Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.