S-300 – sistem za medijsko odvraćanje pažnje

U Srbiji, kaže za Danas Sreto Malinović, penzionisani general avijacije, sistem S-300 služi za odvraćanje pažnje javnosti sa gorućih društvenih tema.

– Novina je što je ovoga puta ministar odbrane demantovao informaciju da nabavljamo sistem S-300 – kaže Malinović, komentarišući to što se u medijima periodično pojavljuju informacije da Srbija nabavlja ovaj ruski raketni sistem.

Poslednji put, ova informacija se pojavila pre dva dana na ruskom portalu Sputnjik na srpskom jeziku. U pitanju je bila vest ruske novinske agencije TAS koja je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavila da je Srbija poslala zahtev za isporuku raketnog sistema S-300PMU-2 do 2021. godine i da ruske vlasti trenutno preispituju taj zahtev. Agencija TAS je u istoj vesti objavila i to da potvrdu te informacije nisu mogli da dobiju u Federalnoj službi za vojnotehničku saradnju Rusije, ali ni u koncernu „Almaz Antej“, koja ove sisteme proizvodi.

Demanti je vrlo brzo stigao i iz Srbije, i to od ministra odbrane Aleksandra Vulina.

„Povodom teksta ‘Srbija poslala Rusiji zvaničan zahtev za isporuku S-300’ koji je objavio portal Sputnjik Srbija ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da Srbija ima odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom, ali da vest o nabavci sistema S-300 ne odgovara činjenicama“, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Njegov demanti ubrzo je objavila i agencija TAS, koja je i pustila originalnu vest.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i narodni poslanik na listi Srpske napredne stranke, kaže da svakako više veruje domaćim izvorima.

– Verujem ministru Vulinu kada kaže da nismo podneli zahtev za dostavljanjem tog sistema. Mi nemamo nikakvog razloga da izmišljamo, što ne može da se kaže za Rusiju. Njima ne odgovara to što se Srbija približava Evropskoj uniji i u kontekstu toga vidim i izjavu tog nezvaničnog izvora. Sve je to pokušaj stvaranja šumova na relaciji između Beograda i Brisela – navodi Dragišić.

Lažna vest agencije TAS, nikako nije prvi put da se u domaćoj javnosti spominju spekulacije oko nabavke raketnog sistema S-300. Samo prošle godine tabloidi su pisali da je predsednik Vučić dogovorio sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom nabavku četiri baterije S 300. Par meseci pre toga Tanjug je preneo izjavu direktora Federalne službe za vojnotehničku saradnju Rusije Dmitrija Šugajeva, da su u toku razgovori o mogućoj prodaji ovog raketnog sistema. Početkom 2016. godine, Dimitrij Rogozin, vicepremijer Rusije poklonio je pred novinarima srpskom premijeru Aleksandru Vučiću maketu lansera raketnog sistema S-300, naglašavajući da NATO-u ne bi palo na pamet da napadne Srbiju 1999. da je ona posedovala ovaj sistem.

Prema rečima Srete Malinovića, nabavka sistema S-300 ne bi smela da se posmatra izolovano od celog sistema Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

– Neophodan je strateški pristup u kojem bi se, u zavisnosti od analize potreba i mogućnosti, napravio plan nabavke. Moj stav je da bi revitalizacija vazduhoplovstva bila prioritet, pritom pod tim ne podrazumevam dovlačenje polovnih MIG-ova. Nabavka sistema S-300, po mom mišljenju, svakako ne bi bio prioritet – navodi Malinović.

Cena prava sitnica

Kako je pisao portal Tango siks, cena sistema S-300 varira u zavisnosti od niza okolnosti, uključujući i od međudržavnih odnosa Rusije sa državom koja je zainteresovana da ga kupi. Poslednja objavljena cena je bila za Iran koji je komplet koji obuhvata komandni punkt zajedno sa dva diviziona sa četiri baterije platio oko milijardu dolara. Naravno, cena zavisi između ostalog i od broja i tipova raketa, obuke, logistike i drugih pratećih elemenata. Kako se ističe, familija raketnih sistema S-300 i dalje nema zabeleženo praktično borbeno iskustvo. Naime, nijedna zemlja koja ga poseduje do sada nije bila napadnuta.