S Meseca, pa pravo u Guču

kilogram prasetine može da se nađe za 900 dinara, kupus je od 250 do 350 dinara, palačinke 150 dinara. Osim standardne ponude majica sa kojekakvim printovima, šajkača i opanaka sada mogu da se nađu i kokteli za 200 dinara, uz gratis kondom, ali i digitalno iscrtavanje noktiju, za 100 dinara po jednom.

Rosario je iz Argentine, Idio iz Izraela, a u Guču su došli prvi put. Iz Njujorka. Trens-trubači načas toliko glasno sviraju da ne uspevate da čujete kako vam se neko glasno obraća.
– David, David – ponavlja nam ime u naletu neko za koga biste najpre rekli da je bliži potomak Boba Marlija.
– I’m from the moon – odgovara na pitanje odakle je.
Niko nije ni sumnjao u to. S Meseca, pa pravo u Guču. David je došao sam. Di džej je u Jerusalimu i obavezan segment svakog njegovog nastupa je i balkanska muzika.
– Pričali su mi, morao sam da dođem i vidim – i već polako sve počinje da liči na Exit.
– I ja sam fan balkanske muzike – ubacuje se Čeri iz San Dijega.
Prijatelji iz Srbije „navukli“ su je na našu zemlju, pa je ovde već šestu godinu zaredom. U Guči je prvi put. Ne može da sakrije zadovoljstvo. Baš kao i momak kraj nje. Švajcarcu nekog vijetnamskog ili u najmanju ruku kambodžanskog porekla, uspeli smo da izvučemo samo osmeh oduševljenja.
Niko ne obraća pažnju na silne stepene i vrućinu. Niti se ko čuva za večernje ludilo. Šta noć donosi na Saboru trubača može samo da se nasluti po ovakvom danu.
Tezge sa svim i svačim na sve strane. Bukvalno. Retki se usuđuju da se prihvate pečenja, palačinaka, svadbarskog kupusa… A mirisi se samo mešaju. U nedostatku vode pojedini se rashlađuju i pivom. Patriote sa šajkačama umotane u zastave i nabildovane i neukusno istetovirane momke ne mrzi da se dodatno zagrevaju udarajući u „krušku“. Eye of the tiger ne pomaže ni najkorpulentnijem da obori rekord. Ne mogu svi da budu Roki. Čika iz Bačke prodaje mlevenu papriku, ljutu al’ i slatku. Izgleda kao da prodaja ide slabo svima.
– Čini vam se. Dan je i to topao. Inače ide, kao i ranijih godina. Kupuju i naši, ali i stranci – priča nam lovac iz Kraljeva i povremeni trgovac Sanja Čiplić.
U povremenim, vrlo kratkim pauzama između hard core zvuka trube sa tezgi naleti i koji narodnjak. „Alo, alo, e, alo ritam…alo, alo, alo, e seksi ritam..“, đipaju i mladi i stari. Do njih devojke u transu njišu kukovima, dok im se momci pridružuju s visoko podignutim flašama piva u rukama. Trešti neki novi il stari hit Jelene Karleuše. Iza ćoška opet truba. Al’ ne sa CD. Prava. Orkestar svira neku crnogorsku, dok dve sićušne, neugledne Romkinje, s ispucalim petama i izblajhanim kosama pokušavaju da privuku pažnju igrajući nešto nalik trbušnom plesu, na improvizovanom šanku jedne od kafana. Naviru mi stihovi „Plave ciganke“ Mileta Kitića. Evo mu spota za pesmu.
E sad… kao što Beograd ima „silikonsku dolinu“, Guča u pet dana festivala ima Merlet terasu. Kafanu u hladu brda nad gradom, čije terasice na obroncima niču kao pečurke. Cene su paprene, ali uz dobar ručak gost kafane može da uživa i u pogledu na vašar u dolini. Guča na dlanu. Tamo može da se popije voda za 200 dinara. Pojede jagnjetina za 1.800, ali i ode u pristojan toalet za „dž“. Tu uglavnom dođu da sednu političari, ali tu može da dođe u džipu sa zatamnjenim staklima i uz policijsku pratnju i vlasnik Zlatiborca. Obezbeđenju može da bude sumnjiv samo mali Rom, koji traži svoga tatu. Ali, navikli smo već na tu Srbiju. Onda nekako dođe čudno kad naiđete na Nemca koji hvali vaš način života, a kritikuje sve ono u šta je Nemačka izrasla i sve ono što je dobila od EU.
– Samo posao i jurnjava za novcem. Vi uživate u hrani, piću i imate vremena za sve – priča nam 58-godišnji Klaus iz Rostoka.