S pravom ponosni na svoje energetske blokove

– Kada je Privredno društvo formirano 2006. godine u tehničkom smislu, ne pričam o organizacionim, kadrovskim i svim drugim problemima, u tehničkom smislu imali smo dva problema. Prvi je bio konsolidacija proizvodnja uglja i ostvarivanje svih potrebnih karakteristika proizvodnje na izlaženje na taj, kod nas već taj čuveni rudarski projekat od devet miliona tona uglja na kopu „ Drmno“, i drugi veliki tehnički problem bio je činjenica da naši energetski blokovi nisu radili na nivou svojih projektovanih kapaciteta. To se odnosilo na blok A1 u Elektrani A koji je bio potpuno van pogona, na kome se radila velika revitalizacija, i to se odnosilo na oba bloka ovde u Termoelektrani „ Drmno“ koji su promenljivo radili, značajno ispod projektovanih vrednosti. Konkretno blok 2 nije mogao da radi na punoj snazi jer je imao ograničenja još od svoje montaže. Podsećam da prošle i ove godine jedini snabdevač energetskih blokova ugljem je kop „ Drmno“ koji danas radi po tehnologiji za proizvodnju od devet miliona tona uglja godišnje. Danas govorimo o prvoj fazi rekonstrukcije bloka B2 koji, sa zadovoljstvom ističem, radi projektovanim parametrima od 348 megavata, posle dvadesetak godina. I ne samo da radi 348 megavata, nego u ovih dva i nešto više meseca prve sinhronizacije, to je izuzetno stabilan rad praktično bez i jednog ispada. Mislim da je to dobro jer je to zajednički rezultat našeg, i rada svih poslovnih partnera koji su učestvovali na tom bloku.

– Na ovom dijagramu vidimo proizvodnju električne energije u Privrednom društvu 2000- te godine, taj trend je očigledno ka povećanju, i da smo 2009. Godine zapravo imali jednu godinu o kojoj možemo da pričamo kao referentnoj. U toj godini nije bio ni jedan veći kapitalni remont i kao što vidite tu se proizvodnja približila cifri od šest milijardi kilovat sati za godinu dana čemu smo i težili. Sa ovim sad novim elementima rada blokova B1 i B2 mislim da ćemo to prevazići. Prošla 2010. godina je niža zbog toga što je ovaj blok o kome pričamo stajao u remontu celih šest meseci praktično u toj godini. Ono što je svakako interesantno, proizvodnja otkrivke, isti period, trend je sličan. Imajući u vidu da je to strateški proizvod ove firme i da proizvodnja otkrivke zapravo otvara budućnost za proizvodnju uglja, to nam je bilo jako važno. Poznato je da smo mi ovde instalirali jedan novi sistem, zovemo ga V BTO sistem sa kojim smo prošle godine prevazišli proizvodnju od 36 miliona kubika otkrivke. Ugalj je pratio tu proizvodnju koja raste, i kao što vidite na ovom dijagramu 2009. godina je najveća, i meni je to zadovoljstvo što sada možemo da kažemo ugalj više nije problem, ugalj sad prati proizvodnju struje. Te 2009. godine se proizvelo uglja koliko je trebalo za moguću proizvodnju u toj godini. Naravno da je to 2010. to palo dole što sad govori o tome da možda možemo čak i da kažemo da mi trenutno imamo malo viška uglja, odnosno da bi mogli da proizvedemo još malo uglja kad bio to blokovi mogli da potroše. Zašto je to sa ugljem i otkrivkom tako, ovo je kapacitativno iskorišćenje na proizvodnji otkrivke, vidite da to iz godinu raste, to je na uglju još izraženije, koje međutim još uvek nije zdovoljavajuće. Ovde se vidi trend rasta, međutim na nivou parametara koji su potrebni za tu vrstu proizvodnje mi nismo tu postigli željeni nivo i na tome nastavljamo da radimo.

Časovno opterećenje za energetske blokove u 2009. bilo je najveće časovno opterećenje a samim tim i najveća proizvodnja, istakao je Jovanović.

– Mi smo 2005. godine, ovo je jako bitno, imali oko 740 megavata ostvarene snage, prošle godine to je na nivou 820 megavata, to je nešto u čemu smo uspeli da napravimo značajan tehnički pomak i ova proizvodnja na godišnjem nivou je posledica toga. Ja sam siguran da će 2011- a prebaciti ovu cifru od 820 megavata sa blokom B2. Da sve ide u prilog ovome je i broj ispada, nivo 2000. godine bio je 150 ispada godišnje, sad smo tu ispod 40 prošle godine. I na kraju, nešto o poslovnim rezultatima. Mi smo poslovni prihod u 2006. godini kada je Privredno društvo počelo da funkcioniše u ovom obliku imali na nivou 144 miliona evra, u prošloj godini smo ostvarili 187 miliona evra, naglasio je direktor Jovanović

Cilj planiranog remonta i revitalizacije bio je poboljšanje svih elemenata tehničko tehnološke efikasnosti. U tom smislu blok B2 u Termoelektrani „ Kostolac B“ prvi put u svom radnom veku dostigao je projektovanu nominalnu snagu. O tome je govorio i Zlatko Zakošek, direktor Direkcije za proizvodnju električne energije PD TE- KO Kostolac.

– Adaptacija bloka B2 TE „Kostolac B“ sa rekonstrukcijom elektrofiltera“ je naziv projekta čiju smo prvu fazu završili uspešno, zajedničkim angažovanjem svih ljudi koji su bili uključeni u realizaciju ovog projekta. Kapitalni remont bloka „B2“ podeljen je u dva dela. Prvi je odrađen prošle godine, a drugi se planira za narednu. Prošle godine blok je zaustavljen 25. maja, a sinhronizovan je ove godine 16. februara. Osnova za definisanje neophodnih remontnih aktivnosti poslužila su dva projekta – jedan koji su radili stručnjaci „Alstoma“ sa stručnjacima – inžinjerima Termoelektrana „Kostolac B“, a drugi projekat uradio je „Energorpojekt – Emtel“. Zaključak studije opravdanosti je da su finansijska ulaganja u blokove B1 i B2 isplativa i opravdana. Ciljevi ovog projekta su pre svega dostizanje nominalne snage od 348,5 MW uz povećanje stepena korisnosti, zatim produžetak radnog veka naših postrojenja za narednih 150 hiljada radnih sati, podizanje raspoloživosti na nivo savremenih blokova u svetu i usaglašavanje za propisima zaštite životne sredine, naglasio je između ostalog Zakošek.

Na promociji su govorili i Robert Budzke, direktor „Alstoma“, Mladen Simović, direktor „Energopojekta Entela“ i Dragan Živić, direktor Termoelektrane „Kostolac B“.

Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku

– Čestitam PD „TE – KO Kostolac“ i nosiocima radova na uspešno obavljenom poslu u prvoj fazi rekonstrukcije bloka B2, koji je kroz probni rad pokazao da smo dostigli ono što je projektovano, što je željeno, i da je to dobro ne samo za Kostolac, već i ceo EPS, kao i za celu državu jer na ovaj način mi postižmo mogućnost da proizvedemo veće količine električne energije, postižemo efikasniji i pouzdaniji rad našeg elektroenergetskog sistema. Pored „Alstoma“ posao je vodila ekipa stručnjaka iz osam kompanija koje sačinjavaju konzorcijum domaće mašinogradnje, jer smo na taj način opravdali upošljavanje domaće industrije, čime se stvaraju uslovi za brži izlazak iz finansijske i ekonomske krize. U vremenu do obavljanja kapitalnog remonta pristupiće se potrebnim studijskim i projektnim radovima za izgrandnju novog termo bloka, čija gradnja trebala bi da počne, odnosno da se realizuje 2014. godine, u sklopu paket aranžmana sa kineskom kompanijom uz finansijsku podršku kineske banke pod najpovoljnijim uslovima.

Slobodan Mitrović, direktor Direkcije za investicije EPS-a

– Završetak prve faze revitalizacije bloka B2, prema planu koji smo uradili još 2008. godine, samo je još jedan dokaz pobede znanja i sposobnosti ljudi zaposlenih u Kostolcu i Elektroprivrede Srbije. Ostvarenu dinamiku revitalizacije smo započeli u 2010. godini i zbog problema koje smo imali u samom sistemu, a i zbog same ekonomske krize i zbog potrebe uključenja bloka na sistem u 2010. godini, drugu fazu ćemo realizovati u prvoj polovini 2012. godine. Možemo reći da je u planu EPS-a došlo do pomeranja revitalizacije bloka B1, ali sa sigurnošću možemo reći da PD „TE – KO Kostolac“ svim koracima u poslednjih pet – šest godina, od 2006. godine kada je formirano jedinstveno preduzeće do trenutka kada je stabilizovano snabdevanje blokova ugljem, preko nabavke novog BTO sistema u 2009. godini, preko revitalizacije blokova B2 i B1, sigurno svakom danom poboljšava svoju poziciju u sigurnosti i stabilnosti u radu i mislim da ako nastavi ovim koracima kao do sada da će sigurno biti i dalje jedan od nosioca ostvarivanja elektroenergetskog bilansa Srbije i da će svakim danom povećavati svoju efikasnost i sigurnost u snabdevanju električnom energijom.

Aca Marković, predsednik UO EPS-a

– Ovaj blok je podigao svoju nominalnu snagu na blizu 350 megavata. Moram da kažem da zahvaljujući ovom bloku i Bloku 6 u Tentu A kao i dobrom radu svih naših termo i hidrokapaciteta, EPS je u prva tri meseca ove godine prebacio proizvodnju za 4,7 procenata u odnosu na bilans. U energetici kada imate povećanje ovog nivoa, to su izvanredni proizvodni rezultati. Tako da stabilnost ovih blokova je oslonac ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije.

Dragan Jovanović, direktor PD „TE – KO Kostolac“

– Osnovni cilj Privrednog društva u ovom momentu je da u proizvodnom smislu svi kapaciteti rade na svojim projektovanim snagama. Sticajem okolnosti mi nismo imali takvu situaciju. Praktično, od montaže ovih blokova oni nisu mogli zbog nekoliko tehničkih ograničenja da rade na punoj snazi, čak su radili značajno ispod nominalne vrednosti. Ovo što danas gledamo na Bloku B2 je prva faza rekonstrukcije i adaptacije tog Bloka, rekonstruisali smo kompletan turbo – agregat i ugradili neka nova tehnička rešenja, posledica je takva da mi već dva meseca, tačnije ovaj Blok radi potpuno na nominalnoj snazi, uz vrlo stabilne tehničke parametre i vrlo pouzdano. U periodu od dva meseca nismo imali ni jedan ispad zbog kvara. Naš cilj je da i drugi Blok, Blok B1, uradimo na isti način u smislu adaptacije, uz činjenicu da ovaj deo posla koji smo uradili na Bloku B 2 u toku prošle i ove godine je samo prva faza, očekuje nas još jedan posao pre svega na kotlovskom postrojenju, koji ima za cilj da stabilne parometre rada održi i u narednih 150 000 sati, to je taj drugi deo koji se više odnosi na pouzdanost, da u narednih dvadesetak godina ova dva bloka mogu da rade na projektovanim parametrima. Pored toga, zadatak PD-a je usmeren pre svega prema investicijama i razvoju. Mi smo napravili komercijalne ugovore za jedan paket projekata koji je vredan oko 340 miliona dolara, koji smo potpisali sa Nacionalnom kineskom kompanijom koji se naslanja na međudržavni sporazum između Srbije i republike Kine i očekujemo odgovor na zvanični zahtev Srbije da se odobri kineski državni kredit našoj državi iz koga bi se finansirali ti projekti. Radi se o revitalizacijama ovih blokova, zatim radi se o izgradnji kompletnog postrojenja za odsumporavanje na ovoj elektrani, i iz tog kredita radili bi neke infrastrukturne projekte poput železničke pruge ili pristaništa na Dunavu. Druga grupa velikih projekata koje radimo i finansiramo delom iz sopstvenih sredstava a delom iz kredita Evropske banke za razvoj i investicije to je rekonstrukcija sistema odlaganja pepela i šljake, generalno se radi o ekološkim projektima u koje smo duboko ušli.