Sa ekonomije na političke teme

Bivši izraelski premijer i kandidat na predstojećim izborima Benjamin Netanjahu rekao je pred delegetima da bi nuklearno oružje trebalo držati što dalje od ruku Irana, što je mnogo važnije od ekonomije koju je lakše srediti i regulisati nego nuklearno naoružani Iran.

Turski premijer ukazao je da bi Obama, koji nije među prisutnima u Davosu, trebalo da pomogne redefinisanju terorizma na Bliskom istoku i iskoristi ga kao osnovu za novu američku politiku.

Politički lideri izrazili su, takođe, zabrinutost i zbog rastućih pretnji protekcionizma koji ukazuju na obimna usporavanja u svetskoj trgovinskoj razmeni. Indijski ministar trgovine Kamal Nat izjavio je da njegova zemlja i te kako opaža rastuće znake protekcionizma u svetu i na njih će odgovoriti tako što će sama preduzeti mere ako njeni izvoznici budu ugroženi. Nat je dodao da njegova zemlja na zapadu primećuje sve češću upotrebu antidamping mera, a u Evropi netarifnih barijera. Rastuća ekonomska kriza i izostanak konačnog dogovora zemalja Svetske trgovinske organizacije o liberalizaciji globalne trgovine pojačali su bojazan da bi pojedine zemlje mogle da blokiraju izvoz zemalja partnera kako bi sačuvale domaća radna mesta.

Prethodni dan sastanka u Davosu obeležila su istupanja kineskog i ruskog premijera koji su indirektno kritikovali Ameriku jer je proživela najgoru finansijsku krizu od velike depresije 1930-ih godina prošlog veka. Ven Điabao i Vladimir Putin priznali su da je finansijska kriza ozbiljno narušila ekonomije njihovih zemalja. Dok je Ven bio obazrivo optimističan kada je rekao učesnicima da će Kina postići svoj cilj od osam odsto ekonomskog rasta za 2009, Putin se uzdržao od specifičnih predviđanja. Kineski premijer je priznao da je cilj njegove zemlje ambiciozan, ali je naglasio da bi mogao biti postignut jer je ekonomski rast u Kini „na traci sigurnog i ubrzanog razvoja“. Ven je dodao da vlada u Pekingu naporno radi kako bi sprečila ili umanjila efekte krize i pozvao da se uvede jača međunarodna regulativa koja bi služila kao sistem upozorenja.

S druge strane, Putin, koji je nazvao krizu „savršenom olujom“ koja je zašla u sve uglove globalne ekonomije, uzdržao se da direktno optuži SAD, ali je ukazao da su na samitu pre godinu dana u Davosu američki delegati uveravali da je američka ekonomija potpuno stabilna. Ipak, ruski premijer je rekao da Rusija očekuje od svojih partnera u Evropi i Aziji, a pre svega od nove američke administracije, da pokažu spremnost za unapređenje saradnje u borbi protiv ekonomske krize i ublažavanju tenzija u svetu.

Ovogodišnji sastanak političara, biznismena, aktivista i slavnih ličnosti odvija se u trenutku sumorne ekonomske situacije, u kojoj su mnogi od učesnika svesni da su i njihova lična primanja i bogatstva znatno manja, kada se gase brojne kompanije širom sveta i ukidaju stotine hiljada radnih mesta. Neuspeh svetske finansijske zajednice da stane na put ovoj „spiralnoj krizi“ ostavila je mnoge da slepo tragaju za odgovorima.

Apel UN za 613 miliona dolara pomoći Gazi

Davos – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun uputio je juče apel učesnicima foruma u Davosu za 613 miliona dolara pomoći narodu Gaze pogođenom nedavnom izraelskom ofanzivom. Sredstva koja treba da budu podeljena tokom devet meseci namenjena su između ostalog da obezbede potrebe u hrani Palestinaca (153 miliona dolara), hitnu pomoć(27 miliona dolara) i šatore (128 miliona dolara). Prema navodima UN u tronedeljnoj izraelskoj ofanzivi na Gazu koja je okončana 18. januara, poginulo je 1.300 ljudi, a 5.300 je povređeno, uključujući 1.855 dece i 795 žena. Izrael je pokrenuo ofanzivu da bi prekinuo višegodišnje raketiranje juga njegove teritorije iz Gaze. S. D.