Sa odborničke liste SNS u direktorsku fotelju

Dosadašnji v.d. direktora Đorđe Milutinović ostaće u Areni kao savetnik novoizabranog direktora.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Aleksandar Marković izjavio je juče da veruje da će bivši košarkaš Partizana doprineti još uspešnijem radu najveće dvorane na Balkanu.

– Grad Beograd je ponosan jer je proslavljeni košarkaš, reprezentativac Jugoslavije i igrač Partizana, Borca i IMT-a pojačao naš tim. Verujemo da će Goran Grbović svojom velikom energijom, znanjem, ugledom i kontaktima koje ima u svetu sporta doprineti da naša najveća sportska dvorana posluje još uspešnije nego do sada – izjavio je Marković.

Dosadašnji direktor Arene Đorđe Milutinović nije želeo da komentariše Grbovićev izbor, navodeći da je to odluka koju je doneo Grad.

– Smatram da je Arena dobro radila, i da je interes i grada i države da ona radi još bolje. Verujem da će tako i biti – kaže Milutinović za Danas. On je na čelu Arene bio u dva mandata, od samog otvaranja 2006. do 2008, a potom od kraja 2013. do juče.

– Arena je veliki i komplikovan objekat koji je sam po sebi veoma skup. Samo troškovi komunalija su ogromni. On, u određenoj meri, mora da bude na subvencijama. Kada imate puno sportskih događaja, koncerata i drugih manifestacija, maksimalna koncentracija mora da bude na prihodu. Vođenje Arene je komplikovan i nimalo lak posao – ističe Milutinović. On dodaje da je svaki dan u njegovom poslu predstavljao izazov i da radno vreme kao takvo nije postojalo.

– Kod velikih sportskih manifestacija, koncerata, ostaje se do dva, tri sata noću, spajaju se dani. Tu nema radnog vremena i zanatskog poslovanja. Ili se da srce ili se od toga odustane – poručuje Milutinović. On će u Areni ostati kao savetnik novoizabranog direktora Gorana Grbovića.

Sem uspešne sportske karijere, Grbović nema poslovnog ni menadžerskog iskustva, te ostaje pitanje šta ga je za ovu funkciju kvalifikovalo, sem članstva u vladajućoj stranci.

Odbornica Narodne stranke u Skupštini Grada Sanda Rašković Ivić kaže za Danas da je upravo ovo poslednje bilo presudno u postavljanju bivšeg košarkaša na direktorsku funkciju.

– To što je neko bio dobar sportista ne znači automatski da je menadžer koji će uspešno voditi Arenu. To je još jedan dokaz da je članstvo u SNS-u odigralo ključnu ulogu. Kako se stvari odvijaju, treba da budemo srećni jer još nisu počeli da postavljaju naprednjačke sportiste da šefuju klinikama ili građevinskim preduzećima – smatra Rašković Ivić.

Goran Grbović je košarkašku počeo da igra u čačanskom Borcu, potom je bio član Partizana, španske Granade i IMT-a, dok sa reprezentacijom Jugoslavije ima bronzanu medalju sa Evropskog prvenstva u Grčkoj 1987. godine. Košarkašku karijeru je završio 1992. Prema njegovim rečima, početkom ove godine pozvao je Aleksandra Vučića i obavestio ga da je spreman da podrži njegovu listu na beogradskim izborima, na koju je kasnije i uvršten. „Moj ulazak na SNS listu je zapravo korak dalje u odnosu na podršku koju sam mu dao prošle godine. Ta podrška je došla nakon opservacije svega onog što je Vučić radio i ukupne situacije u kojoj živimo“, rekao je tada Grbović.

Đilas: Besmislena i sramna odluka

Na pitanje da prokomentariše izbor bivšeg košarkaša na mesto novog direktora Štark Arene, lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas rekao je za Danas da je ta odluka besmislena i sramna.

– Pa kad može čovek iz pečenjare da vodi EPS, direktor Javne rasvete u Ubu (šta god to bilo) da vodi Lastu, onda je logično da Goran Grbović, koji ne ispunjava nijedan uslov niti ima bilo kakva iskustva u privredi da vodi Arenu. Kamen na kamenu neće ostati iza ove vlasti – zaključuje Đilas.

Arena posluje u minusu

Upravljanje Arenom nije ni malo jednostavan poslovni poduhvat, i zahteva sigurno mnogo više menadžerskog znanja nego što su dosadašnji čelnici to imali. Iako Grad svake godine izdvaja između 50 i 90 miliona dinara subvencije za Arenu, a značajan deo prihoda se poslednjih pet godina popunjava iz sponzorstva, ranije Komercijalne banke, sada Štarka, ona je ipak od 2014. kada je na mestu direktora bio Đorđe Milutinović, do danas, beležila gubitak. Te godine je iznosio čak 90 miliona dinara, naredne je pao na 21 milion, u 2016. je minus počeo ponovo da raste i stigao do 39 a prošle čak 95 miliona dinara. Prethodni direktor, Dejan Petronijević uspeo je da 2013. završi u plusu, ali je godinu ranije i on bio „u crvenom“. Međutim, poslovni prihodi u godini kada je Petronijević otišao sa funkcije iznosili su 638 miliona dinara, da bi naredne, kada je palicu predao Milutinoviću, pali na gotovo polovinu, a kasnije varirao između 300 i 400 miliona dinara. Poslovni prihod je bitan jer posredno govori i o broju manifestacija koje su održane, a to je ključni podatak kada se meri uspešnost. Naime, preko PDV-a na ulaznice i drugih oblika potrošnje koja se podrazumeva kada događaj okuplja veliki broj posetilaca, značajan deo vraća se u državnu i gradsku kasu. M. N. S.