Sa tribine u Požegi ženama poručeno da ne trpe nasilje i da ga prijavljuju 1Foto: Privatna arhiva

Osim fizičkog, nasilje može da bude psihičko, ekonomsko, seksualno, ali i pasivno zlostavljanje, a žene ne bi trebalo da ga trpe, već da smognu snage i da ga prijavljuju nadležnima.

To je poručeno sa tribine „Ne budi poniŽena“, održanoj Požegi, koju je organizovala Inicijativa za Požegu.

Na tom skupu, koji je izazavo veliko interesovanje građana, govorile su, i sa prisutnima razgovarale, Marija Kostandinović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, Dušica Stjepanović, pravobraniteljka u Opštini Arilje, i Dušica Maćić, koja je svedočila o svom iskustvu preživljenog nasilja.

Iako su bili zvanično pozvani, predstavnici Policijske stanice i Centra za socijani rad u Požegi nisu se pojavili na tribini.

Bogdan V. Radovanović, član Glavnog odbora Inicijative za Požegu, naveo je da je „nasilje nad ženama i devojčicama najčešći oblik kršenja ljudskih prava“, te da je „nasilnik najčešće muškarac iz bliskog okruženja“.

Detaljno pojašnjavajući zakonsku regulativu, Dušica Stjepanović, opštinska pravobranitelka iz Arilja, a ranije advokatica, govorila je, između ostalog, o upitnosti ovlašćenja koja su data policijskim službenicima.

„Lokalni policijski službenik procenjuje rizik da li preti neposredna opasnost od vršenja nasilja i on mora da sagleda niz činjenica na osnovu kojih bi doneo procenu, na osnovu koje obaveštava dežurnog tužioca“, rekla je Stjepanović.

Zbog toga, dodala je, potrebno je edukovati i jačati kompetentnosti tih službenika, kojima su data takva ovlašćenja.

„Ako on proceni da ne postoji rizik od nasilja, tužilac ne može ništa da uradi“, upozorila je Dušica Stjepanović.

Sa tribine u Požegi ženama poručeno da ne trpe nasilje i da ga prijavljuju 2
Foto: Privatna arhiva

Marija Kostandinović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, govoreći o motivima u vezi sa tom vrstom nasilja, posebno je govorila o mitu o „podeljenoj odgovornosti“.

„Fascinantno je da, u 21. veku, i dalje delujemo iz emocija i mislimo da je moguće podeliti odgovornost kada je u pitanju fizičko nasilje“, reka je Marija Kostandinović.

Ona je objasnila zbog čega neke žene ostaju u nasilnom partnerskom odnosu.

„Žene ne žele da bude svedene na ulogu žrtve, jer ta uloga jeste stigmatizacija. S druge strane, legitimno je pravo žrtve da i dalje voli svog muža. Tu su i dalje upletene emocije i postoji vezanost za tu osobu – on ume da bude brižan otac i suprug, ali ima dana kada je veoma nasilan. Kada je tako, onda je još teže izaći iz takvih situacija“, objasnila je Kostandinović.

Dušica Maćić, Požežanka koja je odlučila da govori o sopstvenom iskustvu porodičnog nasilja, poručila je ženama da ne trpe nasilje i da ga prijavljuju.

„Meni je žao što sam zabeležena kao 397-a u dnevniku nasilja u porodici, ali zato smo mi ovde – da to suzbijemo i radimo na tome da nasilja u porodici više nema. Nebitno je ko je gde, ko je na kojoj strani, jer knjiga je ista i svi smo u toj knjizi“, kazala je, između ostalog hrabra Požežanka.

Ona je svim ženama, koje se možda nađu u njenoj situaciji, poručila to da je najvažnija njihova odluka o tome da ne žele da trpe nasilje.

„To je odluka da ne želim da nastavim da tonem u živo blato. Moramo da shvatimo da je previše samo nekoliko minuta naše nemoći, a iz iskustva to je tih pet minuta, koje život znače i mogu biti presudni“, navela je Dušica Maćić.

Neme institucije

„Nažalost, te institucije, koje imaju pretežan uticaj na ovu pojavu, ostale su  neme na naš poziv, što zaista smatram velikom sramotom i vrhunskim činom neprofesionalizma“, komentarisao je Bogdan V. Radovanović to što se predstavnici policije i Centra za socijani rad nisu odazvali pozivu da govore na tribini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari