Foto: Privatna arhivaOsim fizičkog, nasilje može da bude psihičko, ekonomsko, seksualno, ali i pasivno zlostavljanje, a žene ne bi trebalo da ga trpe, već da smognu snage i da ga prijavljuju nadležnima.
To je poručeno sa tribine „Ne budi poniŽena“, održanoj Požegi, koju je organizovala Inicijativa za Požegu.
Na tom skupu, koji je izazavo veliko interesovanje građana, govorile su, i sa prisutnima razgovarale, Marija Kostandinović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, Dušica Stjepanović, pravobraniteljka u Opštini Arilje, i Dušica Maćić, koja je svedočila o svom iskustvu preživljenog nasilja.
Iako su bili zvanično pozvani, predstavnici Policijske stanice i Centra za socijani rad u Požegi nisu se pojavili na tribini.
Bogdan V. Radovanović, član Glavnog odbora Inicijative za Požegu, naveo je da je „nasilje nad ženama i devojčicama najčešći oblik kršenja ljudskih prava“, te da je „nasilnik najčešće muškarac iz bliskog okruženja“.
Detaljno pojašnjavajući zakonsku regulativu, Dušica Stjepanović, opštinska pravobranitelka iz Arilja, a ranije advokatica, govorila je, između ostalog, o upitnosti ovlašćenja koja su data policijskim službenicima.
„Lokalni policijski službenik procenjuje rizik da li preti neposredna opasnost od vršenja nasilja i on mora da sagleda niz činjenica na osnovu kojih bi doneo procenu, na osnovu koje obaveštava dežurnog tužioca“, rekla je Stjepanović.
Zbog toga, dodala je, potrebno je edukovati i jačati kompetentnosti tih službenika, kojima su data takva ovlašćenja.
„Ako on proceni da ne postoji rizik od nasilja, tužilac ne može ništa da uradi“, upozorila je Dušica Stjepanović.
Marija Kostandinović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, govoreći o motivima u vezi sa tom vrstom nasilja, posebno je govorila o mitu o „podeljenoj odgovornosti“.
„Fascinantno je da, u 21. veku, i dalje delujemo iz emocija i mislimo da je moguće podeliti odgovornost kada je u pitanju fizičko nasilje“, reka je Marija Kostandinović.
Ona je objasnila zbog čega neke žene ostaju u nasilnom partnerskom odnosu.
„Žene ne žele da bude svedene na ulogu žrtve, jer ta uloga jeste stigmatizacija. S druge strane, legitimno je pravo žrtve da i dalje voli svog muža. Tu su i dalje upletene emocije i postoji vezanost za tu osobu – on ume da bude brižan otac i suprug, ali ima dana kada je veoma nasilan. Kada je tako, onda je još teže izaći iz takvih situacija“, objasnila je Kostandinović.
Dušica Maćić, Požežanka koja je odlučila da govori o sopstvenom iskustvu porodičnog nasilja, poručila je ženama da ne trpe nasilje i da ga prijavljuju.
„Meni je žao što sam zabeležena kao 397-a u dnevniku nasilja u porodici, ali zato smo mi ovde – da to suzbijemo i radimo na tome da nasilja u porodici više nema. Nebitno je ko je gde, ko je na kojoj strani, jer knjiga je ista i svi smo u toj knjizi“, kazala je, između ostalog hrabra Požežanka.
Ona je svim ženama, koje se možda nađu u njenoj situaciji, poručila to da je najvažnija njihova odluka o tome da ne žele da trpe nasilje.
„To je odluka da ne želim da nastavim da tonem u živo blato. Moramo da shvatimo da je previše samo nekoliko minuta naše nemoći, a iz iskustva to je tih pet minuta, koje život znače i mogu biti presudni“, navela je Dušica Maćić.
Neme institucije
„Nažalost, te institucije, koje imaju pretežan uticaj na ovu pojavu, ostale su neme na naš poziv, što zaista smatram velikom sramotom i vrhunskim činom neprofesionalizma“, komentarisao je Bogdan V. Radovanović to što se predstavnici policije i Centra za socijani rad nisu odazvali pozivu da govore na tribini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
