Sabadoš: Internet je prepun antisemitskih izjava 1Foto: Aleksandar Roknić

Porast antisemitizma u Srbiji, posebno tokom pandemije korona virusa, tokom koje se mržnja i netrpeljivost prema jevrejskoj zajednici širi najviše putem društvenih mreža, zabeležen je u godišnjem Izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju verskih sloboda, a primećuju ga i čelnici jevrejske zajednice.

Izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu u delu o Srbiji upozorava na porast antisemitizma kao i na brojne antisemitske incidente koji su zabeleženi u Srbiji. Jedan od njih, koji se posebno ističe u izveštaju, zabeležen je u Novom Sadu, u februaru prošle godine, kada su nepoznate osobe ispisale antisemitske poruke i nacističke grafite na više zgrada.

Takvih i sličnih incidenata u Srbiji je u periodu od 2009. i 2019. godine bilo ukupno 30, prema izveštaju Agencije Evropske unije za osnovna prava, objavljenom u septembru, a koji je i Stejt department uzeo u obzir.

Od 30 antisemitskih incidenata, samo je 11 rezultiralo krivičnim prijavama, preneo je Stejt department.

Zvaničnici jevrejske zajednice u Srbiji, izvestili su Stejt department o rastu antisemitizma na društvenim mrežama kao i da je antisemitska literatura i dalje dostupna u nekim knjižarama.

Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji, kaže za Danas da se nada da će se ovakav trend smanjiti sa završetkom pandemije i normalizacijom života.

– Internet je prepun antisemitskih izjava i to su stvari koje uznemiruju svakog, to se ne odnosi samo na Jevreje. Ako pokažeš prst prema nekome on postaje neprijatelj. To pripisujem uticaju pandemije, to što smo bili zatvoreni i okrenuli se mrežama koje obezbeđuju anonimnost, tu neki nekontrolisani porivi izbijaju na površinu. Smatram da će se sa otvaranjem i normalizacijom života smanjivati i ta tenzija i ljutnja, to će se kanalisati na druge načine, naveo je Sabadoš.

U izveštaju o spornim pitanjima koja se tiču jevrejske zajednice posebno se ističe i da je dobro što je Vlada Srbije nastavila da vraća imovinu za koju ne postoje naslednici i imovinu zaplenjenu tokom Holokausta, koju niko ne potražuje, kao i crkvenu imovinu oduzetu 1945. godine ili kasnije.

Sabadoš takođe ističe da je ovo dobro ali da bi svakako bilo bolje ako bi taj proces mogao brže da se završi.

– Mi uvek smatramo da bi trebalo malo brže, ali svesni smo da su to dokumenti koji zahtevaju proveru i vreme i da nije poenta da se samo izvrši restitucija a da neko u tome bude oštećen, to nije svrha, naveo je on.

Stejt department je registrovao u svoj izveštaju i da je Parlament Srbije u februaru usvojio zakon o osnivanju memorijalnog kompleksa na Starom Sajmištu, mestu koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u Beogradu.

Zakonom je, navodi se, i drugi bivši koncentracioni logor u Beogradu, Topovske Šupe, postao spomen obeležje.

Ovim su članovi jevrejske zajednice posebno zadovoljni.

– Sajmište i Topovske šupe su nova pitanja koja su regulisana ovim zakonom i naročito je važno što su naši napori oko Topovskih šupa prepoznati i sada to na šta smo ukazivali ima odjeka. Ovaj kompleks je ušao u program za urbanističko uređenje i izuzet je od komercijalnog dela koji se tu planira, ostaće deo memorijalnog centra. Za ovu godinu je predviđeno i da se krene sa izradom projekta za Staro sajmište i eventualno renoviranjem centralne kule, naveo je on.

U izveštaju Stejt Departmenta podseća se da je Vlada Srbije u februaru usvojila radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari