Šabić: Baze podataka državnih organa predavane SNS-u

Ne radi se samo o fiksnim telefonima, već uglavnom o mobilnim čiji podaci bi trebalo da budu strogo zaštićeni od strane operatora sa kojima korisnici imaju ugovor. Takođe, na „spisku“ onih na čije glasove SNS računa su i penzioneri, kojima pored pitanja da li ćete glasati za SNS i kako ste zadovoljni načinom sa kojim se vlast borila protiv korone, stižu i paketi na kućne adrese. Ažuriran spisak penzionera ima PIO fond, koji je i ranije bio pod „budnim okom“ prvog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića.

On je pred svake izbore upozoravao na brojna kršenja zakona u vezi sa zloupotrebom lični podataka, ali tužilaštvo nikada nije reagovalo. U razgovoru za Danas Šabić napominje da su pozivi vladajuće stranke hroničan problem koji odgovorni u vlasti svesno ignorišu.

– Pitanje o tome odakle SNS-u ili bilo kojoj političkoj stranci nečiji broj može da ima mnoštvo odgovora. Može na primer biti reč o javno dostupnom imeniku, ili o tome da je građanin sam dao broj pristupajući nekom lojaliti klubu a neoprezno potpisujući „sitna slova“ koja korisnika ovlašćuju na dalju distribuciju podataka ili da je broj učinio opšte dostupnim tako što ga je sam istakao na profilu na nekoj društvenoj mreži – nabraja Šabić neke od „legalnih“ načina dolazaka do nečijeg broja.

Ipak, dodaje, građanin ima pravo da traži od tih koji ga pozivaju odgovor – odakle i po kom osnovu imaju te podatke.

– Imaju razume se i pravo da od svog operatora traže informacije o tome da li je on ustupio te podatke. I naravno ako su nezadovoljni odgovorima mogu se obratiti povereniku ili sudu. Bilo bi jako loše i naravno kršenje zakona da operatori mimo volje korisnika i bez valjanog osnova daju lične podatke strankama ali se na žalost ne može isključiti. To ne mora biti politika operatora to može biti i potez nekog pojedinca, voljan ili pod pritiskom. Uostalom, već smo bili svedoci više nego osnovanih sumnji da su kompletne, ogromne baze podataka državnih organa (Fond PIO) predavane na raspolaganje vladajućoj stranci. I pored toga što je to krivično delo, izostala je reakcija tužilaštva – naglašava Šabić.

Prema njegovim rečima, čak i pod pretpostavkom da onaj ko poziva navede neki od pomenutih, dopuštenih osnova za pribavljanje broja telefona, to ne znači da ima pravo da maltretira građane.

– Mi smo ranije u vezi takozvanog „nasrtljivog marketinga“ u neke zakone unosili zabrane i kazne povodom neželjenog nuđenja roba i usluga u elektronskoj komunikaciji. Dok sam bio poverenik zagovarao sam da se slično rešenje predvidi za nasrtljive političke stranke ali za to nikad nije bilo raspoloženja – ističe Šabić.

Naš sagovornik upozorava da, osim nerviranja građana, takvi pozivi, uz eksplicitna pitanja za koga će se glasati, mogu izazvati i ozbiljnija uznemirenja i strah.

– Vredi podsetiti na dve stvari. Po našem Ustavu glasanje je tajno, pa nije slučajno u Krivičnom zakoniku predviđeno krivično delo povrede tajnosti glasanja. Pitati građane na ovakav način za koga će glasati je skoro na granici tog krivičnog dela a svakako preko granice dobrog ukusa. A dodaću da je po Zakonu o zaštiti podataka političko opredeljenje ili mišljenje svrstano u tzv. posebne, naročito osetljive podatke čija obrada je, sem pod posebnim uslovima, zabranjena – naglašava Šabić. On zaključuje da je sve što se dešava u trci za glas još jedna potvrda potpune dominacije politike nad pravom „što je posebno vidljivo u oblasti, od države hronično neodgovorno potcenjivane i zapuštene, kakva je zaštita podataka o ličnosti“.

Marinović bez komentara

Aktuelni poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović juče nije odgovorio na pitanje Danasa da li će pokrenuti istragu u vezi sa zloupotrebom ličnih podataka, odnosno brojeva telefona građana u predizborne svrhe. Na sajtu poverenika poslednja objava datira od 2. juna u kojoj je Marinović ambasadoru Italije u Srbiji čestitao Dan republike.