Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je, povodom najava početka rada „Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na Internetu“, pismo ministru turizma, trgovine i telekomunikacija ukazujući na niz otvorenih pitanja.
Poverenik u saopštenju navodi da je Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, na kojoj se zasniva „Kontakt centar“, usvojena a da prethodno, iako je po Poslovniku to obaveza, nije traženo mišljenje Poverenika.
Poverenik ne dovodi u pitanje već upravo naglašava značaj preduzimanja adekvatnih mera države u svrhu što veće bezbednosti dece na Internetu.
Izuzetno je važno, naglašava Poverenik, da se preduzimanju tih mera pristupa maksimalno seriozno i odgovorno, što podrazumeva poštovanje Ustava i zakona, što manje rizika po pravnu sigurnosti i što manje dodatne konfuzije u inače nekonzistentnom postojećem pravnom okviru zaštite podataka o ličnosti.
Poverenik je samo kao primere postavio pitanja: Da li se u odsustvu odgovarajućeg zakonskog akta (Zakona o pravima deteta npr.) zaštita i bezbednost dece, kao jedno od najviših društvenih vrednosti, zaista može braniti uredbom i da li je primereno da se prijave sa elementima krivičnih dela podnose Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija , a ne MUP ili tužilaštvu?
Takođe se postavlje pitanja, ukazao je Poverenik, da li je MUP RS u ovom trenutku možda „prirodnije“ mesto za postojanje ovakvog centra; da li je informaciju o podnetoj prijavi suvišno dostavljati Službi za visokotehnološki kriminal MUP RS (koja se tako ni ne zove), kad to već čini tužilaštvo kojem je prijava podneta; da li Uredba u članu 7. propisuje nove nadležnosti (za tako nešto nespremnim) centrima za socijalni rad itd.?
Iako u Uredbi to eksplicitno nije navedeno, aktivnosti „Kontakt centra“ nužno podrazumevaju robusnu obradu podataka o ličnosti, posebno u delu koji se tiče zapremanja prijava „putem elektronskog obrasca na veb sajtu“, u kojem će se izvesno naći i zdravstveni podaci i podaci o ličnosti dece kao žrtava nasilja, što su po zakonu naročito osetljivi podaci čija je obrada dozvoljena na osnovu pristanka lica u pismenom obliku i formi predviđenoj zakonom, ukazao je Poverenik.
Istovremeno, aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne poznaje davanje on-lajn saglasnosti putem konkludentnih radnji kao eksplicitnog izraza volje (putem izvršne naredbe Accept, I Agree i sl.) lica koje na ovaj način daje svoje podatke o ličnosti, što je problem na koji je Poverenik godinama ukazivao apelujući na neophodnost hitnog donošenja novog zakona.
Uredbom je Vlada stavila Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u poziciju Rukovaoca podataka i pod okriljem definisane „međuresorske saradnje“ propisala i korisnike tako prikupljenih podataka iako navedeni Zakon jasno propisuje da korisnik podataka može biti samo neko ko „je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke“, navodi se u saopštenju Povrenika.
Ustav izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje isključivo zakonom, a ne aktima niže pravne snage, naveo je Poverenik, podsećajući da postoji i odluka Ustavnog suda kojom je potvrđeno da se samo zakonom može uređivati prikupljanje, držanje i korišćenje ličnih podataka.
Nije s tim u skladu da Vlada preuzima ulogu zakonodavca propisujući Uredbom više ili drugačije nego što to piše u zakonu, ukazao je Poverenik i zaključio da kad to ipak čini, to podrazumeva štetne posledice, kako na planu dodatne pravne nesigurnosti, tako i na planu utroška finansijskih sredstava rezervisanih za implementaciju „rešenja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
