Šabić: Građane Srbije treba da brine budžet za 2022. i zbog načina usvajanja i zbog sadržaja

„Skupština je vitalno važan akt za svaku državu, budžet, sa grupom pratećih akata i sa još petnestak zakona usvojila na sednici koja je trajala samo nekoliko sati, bez bilo kakve ozbiljne rasprava o smislu i opravdanosti niza budžetskih stavki. Teško da se u uporednoj parlamentarnoj praksi može naći sličan primer odnosa poslanika prema tako važnim pitanjima u  toj meri neodgovoran, lišen suštine i formalizovan“, naveo je Šabić u saopštenju.

Prema njegovim rečima, pored smanjenja rashoda za obrazovanje, skromnog povećanja izdataka za zaštitu životne sredine, a značajnog povećanja za subvencije stranim investitorima, jedna od budžetskih stavki koja se odnosi na izdatke za penale i kazne je „apsurdna i krajnje zabrinjavajuća“.

„Za kazne i penale koje plaćaju državni organi u budžetu za sledeću godinu izdvojeno je čak 280 miliona evra. Ministarstvo finansija za kazne i penale potrošiće 140 miliona evra, sudovi i Ministarstvo pravde 30 miliona, MUP 10 miliona i Ministarstvo odbrane oko sedam miliona evra. Ovakvo planiranje izdataka zaslužuje pažnju i reakciju javnosti“, istakao je Šabić.

Kako je objasnio, taj iznos je „ogroman, gotovo 10 puta veći od iznosa koji su u ovu svrhu u budžetu planirani pre dolaska aktuelne vlasti“.

„To što se iz godine u godinu povećavaju rashodi za plaćanje kazni i penala ne može se dovesti u sklad sa politikantskim proklamacijama o uređenoj državi, odgovornoj vlasti, uvođenju reda, borbi protiv zloupotreba i korupcije. To što se stiglo do neslavnog rekorda  govori o spremnosti da se  nemar, nerad, neznanje, neodgovornost  tolerišu, čak i stimulišu a da cenu toga plaćaju građani“, ocenio je Šabić.

Dodao je da je još gore što je „sasvim netransparentno šta konkretno stoji iza ovih ogromnih iznosa”“.

„Zar je na primer normalno i prihvatljivo da se samo pretpostavlja ili spekuliše da je veliki deo ogromnog iznosa na računu Ministarstva finansija planiran za gubitak investicionog spora pred međunarodnom arbitražom, a da o tom sporu javnost ne zna gotovo ništa“, zapitao se Šabić.

Podsetio je da Zakon o budžetskom sistemu „princip transparentnosti predviđa kao jedan od fundamentalnih“, što, kako je dodao, podrazumeva da su finansijske informacije dostupne na način koji omogućava delotvornu javnu provera vođenja politike i stanja javnih finansija i da oni koji su odgovorni ne smeju da ih uskraćuju.

„I bez zakona mora biti nesporno da građani Srbije, koji obezbeđuju novac za funkcionisanje vlasti, imaju pravo na potpune informacije o tome kako vlast taj novac troši, a pogotovo ako ga troši u problematične svrhe koje izvesno nisu u intersu građana“, zaključio je Šabić.