Šabić: Ima razloga za izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali ne iza leđa građana

„Zakon je donet još 2004. godine i ima razloga da bude izmenjen jer smo u međuvremenu dobili institucije koje ranije nikada nismo imali, poput fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima, izvršitelja i notara. Sada se postavlja pitanje da li u pogledu svih aktivnosti oni mogu da budu tretirani kao privatnici“, rekao je Šabić na okruglom stolu „Javnost rada preduzeća u vlasništvu države i gradova“.

Šabić je rekao da izmenama zakona treba da se poveća krug onih koji su obuhvaćeni zakonom kako bi se obezbedila bolja informisanost javnosti.

On je dodao da je potrebno razmišljati i o mehanizmu kazni koji sada predviđa da poverenik može da izrekne kaznu od maksimalno 200.000 dinara onome ko ne postupi po nalogu.

„Poverenik međutim, ne kažnjava onog ko je zaista odgovoran, a to je fizičko lice, već kažnjava dužnika, a to je ministarstvo, ili preduzeće, grad i opština. To znači da se kazne plaćaju javnim novcem, a onda se plaćaju lako. Ima preduzeća za koja iznos od 200.000 dinara nije veliki, neka preduzeća to potroše za jednu večeru“, istakao je Šabić.

On je kazao da su pojedina velika državna preduzeća plaćala kazne od više miliona dinara, ali su istrajavala u tome da ne daju informacije.

„Vlada Srbije nije intervenisala kada su preduzeća ili ministarstva odbijala da daju informacije i postupe po rešenju poverenika. Prekršajni postupci su pokretani retko ili nikako, uglavnom iz kozmetičkih razloga. Pokretani su protiv direktora biblioteke ili direktora Centra za socijalni rad, a ne protiv ministara ili gradonačelnika“, izjavio je Šabić.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić kazao je da su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trebalo da budu usvojene još 2014. godine, ali za sada se ne vidi kada će i kako taj zakon biti promenjen.

„Još 2012. godine su postojale pripremljene izmene zakona, ali su tada sa promenom vlasti povučene iz skupštinske procedure i nikada nisu vraćene. Izmena zakona, koja dugo nije bila vidljiva javnosti, a koja je predstavljena početkom 2018. godine sve je zabrinula, jer je išla u sasvim suprotnom pravcu od prvobitne zamisli“, izjavio je Nenadić.

Prema njegovim rečima, sporna je predložena odredba koja predviđa da se obaveze davanja podataka po zahtevu za dostupnost informacijama od javnog značaja izuzmu sva preduzeća u vlaništvu gradova, države i pokrajine koja su organizovana kao društva kapitala.

„Već sada ima verovatno nekoliko stotina takvih pravnih lica i posebno zabrinjava to što bi neka preduzeća koja su sada javna, već sutra mogla da budu transformisana i na taj način izuzeta od zakona“, istakao je Nenadić.

Kako je kazao Nenadić u prošlosti je bilo mnogo slučajeva da su upravo javna preduzeća uskraćivala građanima veoma bitne informacije koje se odnose na veoma vredne ugovore.

„Mišljenja smo da bi izmene zakona trebalo da idu u drugom pravcu, da dobijemo pravo da tražimo informacije i od preduzeća koja su u manjiskom vlasništvu ukoliko raspolažu veoma značajnom javnom imovinom, kao što je to recimo preduzeće „Beograd na vodi“. To preduzeće je 68 odsto vlasništvo privatnog partnera, ali raspolaže imovinom koja je vredna milijarde evra“, rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, predložene izmena Zakona su sada srećom „na ledu“, zahvaljujući između ostalog kritikama koje upućuju nevladine organizacije.