Šabić kaznio upravu Grada Beograda sa 180.000 dinara

Kako je saopšteno, Grupa građana je tražila informacije da li je investitor objekta podneo zahtev za ozakonjenje, odnosno da li je postupak za ozakonjenje pokrenut na bilo koji način i ukoliko jeste da li je okončan i kako.

Grupa građana je još u novembru prošle godine, preko advokata, podnela zahtev za pristup informacijama Gradskoj upravi, Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata, zatraživši informacije, piše u saopštenju.

U zahtevu su naveli da je investitor drastično prekoračio kvadraturu, spratnost objekta i druge parametre iz odobrenih lokacijskih uslova što se vidi i iz akta Građevinske inspekcije opštine Savski venac, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da se iz Plana za rušenje za drugi kvartal 2016. vidi da je objekat na Dedinju u Ulici Koste Racina 11 bio predviđen za rušenje, kao i da je taj plan bio objavljen na sajtu opštine Savski venac u Beogradu.

Kako je navedeno, investitor je u međuvremenu, ipak, javno oglasio prodaju stanova, navodeći da su uknjižen.

Postoji sumnja da je na neki pravno sporan način došlo do ozakonjenja navedenog objekta i da se prodaju nelegalno izgrađeni stanovi.

Gradska uprava Beograda nije na bilo kakav način odgovorila na zahtev, a ni nakon što su građani podneli žalbu Povereniku nije dala nikakvo izjašnjenje povodom žalbe, navodi poverenik.

Poverenik je utvrdio da je pravo tražioca odnosno javnosti nesporno i doneo je rešenje kojim je naložio davanje traženih informacija.

Iako je rešenje, za Gradsku upravu po zakonu obavezujuće, ona nije postupila po nalogu, pa je Poverenik na zahtev tražioca informacija izrekao zakonom predviđene kazne. Ako ni nakon toga uprava ne izvrši obavezu Poverenik će, u skladu sa zakonom, zahtevati da Vlada prinudom obezbedi izvršenje rešenja, piše u saopštenju.

Poverenik, ne samo povodom konkretnog slučaja, već generalno upozorava da je broj slučajeva u kojima je „ćutanje“, tačnije ignorisanje zahteva građana, novinara i drugih, abnormalno visok, budući da je reč o nedopuštenom, po zakonu kažnjivom odnosu.

A, ipak u preko 70 odsto slučajeva, od više hiljada žalbi Povereniku, to je razlog za žalbu. Činjenica da su najvećem broju slučajeva nakon intervencije Poverenika, čak i bez formalnog naloga, već na zahtev za izjašnjenje, prethodno uskraćene informacije daju, nije za utehu. Ona govori da se zapravo kalkuliše sa pravima javnosti, s tim da će informaciju dobiti samo onaj ko se žali Povereniku, navodi se u saopštenju.

Svakako posebnu pažnju zaslužuju slučajevi u kojima se „ćutanje“ uporno nastavlja i nakon rešenja Poverenika, čak i nakon izrečenih kazni, ukazao je poverenik.