Šabić: Kulminacija negativnog odnosa

Kao sagovornik u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, Šabić je konstatovao da „korektnog odnosa vlasti prema nezavisnim regulatornim telima teško da je bilo od početka“.

On pamti da je bio optuživan da ugrožava državnu bezbednost ili da podriva ekonomski i finansijski sistem zemlje, ali upozorava da je „ovo sada kulminacija“.

„Uz sve što se dešava u parlamentu, angažovana je i armija botova koji prostački vređa i danonoćno preti“, opisuje Šabić okolnosti u kojima trenutno radi.

Sve stranke, dok su u opoziciji, imaju senzibilitet za prava građana i borbu protiv korupcije, uočio je Šabić, ali se, posle osvajanja vlasti, pretvore u „preduzeća za eksploataciju vlasti“.

Svoj stav Šabić potkrepljuje podacima iz izveštaja Poverenika za 2016. godinu, koji je predstavio Odboru Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i to u danu kada ga je predsednica parlamenta Maja Gojković optužila da je „kandidat za gradonačelnika i pozvala ga da podnese ostavku“.

„Stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti je bukvalno katastrofalno i očajno sa, propustima nadležnih i svakodnevnim skandalima“, ukazuje Šabić.

Na drugoj strani, on je predočio da, „posle višegodišnjeg kontinuiranog rasta ispunjavanja zahteva Poverenika u kontekstu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, u 2016. prvi put imamo pad od četiri odsto“.

Šabić podseća da je Vladi Srbije podneo 61 zahtev, ali da ona nije obezbedila izvršenje ni jednog, niti je postupila prema presudama Upravnog suda, koji je u nekoliko desetina slučajeva utvrdio da je Vlada prekršila zakon i sugerisao da preispita odluke.

„Kada Vlada ne izvrši ni jedan od zahteva Poverenika, onda to nisu ekscesi, već pravilo i poziv na kršenje zakona“, upozorio je Šabić, odgovarajući na pitanje o godišnjici otvaranja pregovaračkih poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravdu, fundamentalna prava, bezbednost i čiji su sastavni deo i nezavisna regulatorna i kontrolna tela.

Kao indikativnu činjenicu, u kontekstu odnosa aktuelne vlasti prema tim telima, Šabić vidi i način izbora novog Zaštitnika građana u Skupštini Srbije.

„Ombudsman je izabran po hitnom postupku“, opaža Šabić, uz retoričko pitanje: „Ne znam da li ste ikada čuli da je neka zemlja izabrala ombudsmana po hitnom postupku?“

On to, pre svega, pripisuje odgovornosti predsednice Skupštine Maje Gojković, jer se kasnilo sa izborom, pa je Srbija u jednom trenutku faktički ostala bez Agencije za borbu protiv korupcije, pa i Fiskalnog saveta.

Šabić ukazuje i na okolnost da parlament zemlje, kojoj je prioritet borba protiv korupcije, tri godine u plenumu nije raspravljao o izveštajima nezavisnih kontrolnih tela.

„Od kada je Maja Gojković na čelu parlamenta, izveštaj ni jednog nezavisnog kontrolnog tela nije bio na dnevom redu, iako je to zakonska i poslanička obaveza“, predočio je Šabić i upitao da li je „normalno da onaj ko donosi zakone, te zakone krši?“

Na pitanje o ocenama da vladajuća koalicija, izborom novog ombudsmana i članova Agencije i Saveta za borbu protiv korupcije, praktično želi da stavi pod direktnu kontrolu njihov budući rad, Šabić je odgovorio da, kao Poverenik, ne bi ulazio u personalna rešenja, da novim ljudima treba poželeti sreću u radu, uz nadanje da će svoj posao raditi kako valja.

„Možete da budete šef nezavisnog tela da se zavalite u svoju fotelju, da ćutite, da budete konstruktivni. I nećete imati nikakav problem, izabraće vas posle za sudiju Ustavnog suda ili za neko slično dobro plaćeno mesto, ali je sasvim sigurno da svoj posao nećete dobro raditi“, ocenio je Šabić.

On je naglasio da je posao Poverenika, kao šefa nezavisnog tela, da po žalbama građana odlučuje o stvarima u kojima vlast nešto javnosti uskraćuje.

Upitan o budućoj saradnji sa novim Zaštitnikom građana, Šabić je uzvratio da je to pitanje za Zorana Pašalića, ali da želi da veruje da će komunikacija biti dobra.

„Uslov za to je potpuno jasan. Odlična saradnja sa prethodnim ombudsmanom zasnivala se na jasnoj predstavi obojice da Ustav, zakoni i zaštita ljudskih prava moraju imati prioritet u odnosu na politički voluntarizam“, odlučan je Šabić.

Na pitanje gde je granica između politke i posla kojim se on lično bavi, uzimajući u obzir optužbe predstavnika vlasti, pa i činjenicu da često tvituje, Šabić je odgovorio da prvo mora da se definiše šta je politika u Srbiji i podsetio da sve što je izvan posla Poverenika „kači“ na privatni nalog na tviteru, a ne službeni nalog.

„Ja nisam samo funkcioner, ja sam i građanin, imam privatni nalog i mogu tamo i pesme da pišem, ako želim. Onaj ko ma primedbe na moje ponašanje, mora da ih artikuliše, jer ja, kao Poverenik, radim svoj posao, o čemu govore i izveštaji, koji tri godine nisu ušli u dnevni red Skupštine“, rekao je Šabić.

Osvrćući se na tajnost ugovora sa Fijatom i netransparetnost drugih ugovora Vlade sa stranim partnerima, Šabić je ukazao da tajnost aranžamana „lako izaziva sumnju na korupciju i u suprotnosti je standardima Evropske unije (EU)“.

U tom smislu, posebno je naglasio da su, od svih potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i građani i novinari najviše prepoznali antikoruptivni potencijal.

„Samo vlast nije. Zato smo se i našli u situaciji da, uprkos zalaganjima za transparentnost, u praksi imate suprotno delovanje“, ocenio je Šabić, koji smatra da je primer toga upravo ugovor sa Fijatom.

Zato Srbija, kada je reč o borbi protiv korupcije, 10 godina tapka u mestu, vrteći se oko iste cifre indeksa percepcije korupcije“, zaključio je Šabić.