Šabić: Loš plasman Srbije na svetskoj listi vladavine prava

Srbija je po indeksu demokratije britanskog Ekonomista pala za dva mesta i sada je 66. mestu na listi od 165 zemalja i dve teritorije.

U izveštaju za 2017. godinu Srbija je kao i prethodne godine svrstana u kategoriju „manjkavih demokratija“ dok je u domenu slobode medija ocenjena kao „prilično neslobodna“.

Šabić je u saopštenju, izrazio zabrinutost da bi slika o stanju vladavine prava u Srbiji mogla i dodatno biti pogoršana usled nekih od aktivnosti na planu izmena Ustava, zakonodavnom planu i praksi.

Prema rečima poverenika, iako najviše pažnje privlače oštre reakcije stručne javnosti na Nacrt amandmana na Ustav čiji zadatak je bio da obezbede nezavisnost u funkcionisanju pravosudnih organa, a koji su artikulisani tako da bi po oceni struke njihovo usvajanje proizvelo upravo obrnut efektan, pažnju zaslužuju i mnogi drugi problemi. On je dodao da je u više navrata upozoravao na brojne probleme u oblasti slobode pristupa informacija i zašite podataka o ličnosti.

U saopštenju se podseća se da je predlog izmena Zakona o slobodnom pristupa informacijama od javnog značaja stavljen u proceduru još 2012. godine, ali ga je nova vlast povukla i da posle više od pet godina nema apsolutno nikakvih rezultata.

„Slično i gore stanje je i sa novim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je neophodan. Radna grupa Vlade u tu svrhu formirana, imala je zadatak da okonča svoj posao do sredine 2013. godine, ali izostao je bilo kakav rezultat. I aktuelni Nacrt zakona o kome je upravo okončana javna rasprava je daleko ispod prihvatljivog nivoa“, piše u saopštenju.

Poverenik je podsetio da je upozoravao i na to da su predlozi nekih zakona, poput Zakona o odbrani, Zakona o nacionalnom registru DNK, Zakona o BIA u suprotnosti sa demokratskim standardima ljudskih prava, odnosno odredbama Ustava Srbije.

Dodaje se da je poverenik u više navrata upozoravao i Vladu i Skupštinu da se u praksi uspostavlja sistem neodgovornosti „elite“ za kršenje zakona, pa se tako prekršajni, a pogotovo krivični postupci najčešće ne pokreću ili se vode tako da izvesno zastarevaju, a u izuzetnim prilikama kad se okončaju sankcije su zanemarljive, nekad gotovo tragikomične.

„S tim u vezi sasvim je u skladu činjenica da je među svim lošim ocenama na Indeksu vladavine prava ubedljivo najlošija ocena koji je dobila za ‘kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebe položaja'“, naveo je Šabić u saopštenju.