Šabić: Ministarstvo pravde prikrilo studiju EU

Ipak, on dodaje da ako odlaganje ne bi bilo iskorišćeno za rešavanje glavnog problema a to je potreba menjanja ili donošenje potpuno novog zakona, pravi efekti bi izostali.

Šabić je podsetio da je i sam kao poverenik ukazivao na neophodnost odlaganja primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što je navedeno i u godišnjem izveštaju poverenika za 2018. godinu.

– Međutim, uz punu podršku u vezi sa zahtevom za odlaganje koji je uputio novi poverenik postoji i vrlo ozbiljna zamerka. Naime, stoje svi razlozi za odlaganje primene na koje je poverenik Marinović u pismu predsednici skupštine ukazao. Ali ne pominje se ono što bi trebalo biti glavni razlog. U pismu se govori o logističkim kadrovskim, organizacionim problemima (nepripremljenost organa vlasti za primenu zakona, potreba edukacije, drugačije organizacije i sl.). Važnije je to da je sam zakon nejasan, konfuzan i praktično neprimenljiv – upozorava Šabić. Prema njegovim rečima, čak i da je novi ZZPL dobar zakon, on bi s obzirom na složenost materije tražio mnogo više vremena za pripreme za primenu.

– Još u vreme predloga zakona ukazivao sam da je odložni rok za primenu zakona nedopustivo kratak, pa su tvorci zakona „uvažili“ primedbu i taj rok produžili za samo tri meseca, sa šest na devet. I tad sam upozorio da je i to neozbiljno, da je to vreme nedovoljno, da su članice EU iako neuporedivo bolje pripremljene za primenu famozne GDPR ostavile sebi odložni rok od čak dve godine – ističe Šabić. On dodaje da ćemo videti da li će vlast koja je ignorisala njegov apel za odlaganje primene zakona ipak prihvatiti apel aktuelnog poverenika Marinovića.

– Voleo bih da bude tako, mada, iskreno, sumnjam. Bezbroj puta su potvrdili nesposobnost da prihvate racionalan predlog. Ali i ako dođe do odlaganja od godinu dana, kako to predlaže novi poverenik, za suštinske efekte to neće biti dovoljno. Bilo bi dobro da se to vreme iskoristi za rešavanje logističkih, kadrovskih, organizacionih problema i edukaciju ali to ne može rešiti glavni problem, a to je činjenica da je zakon izuzetno loš – naglašava Šabić. Prema njegovim rečima, on je loš prevod i neuspešna kombinacija evropske Uredbe o zaštiti podataka (GDPR) i tzv. Policijske uredbe EU, nejasan, konfuzan i praktično neprimenljiv. On dodaje da je više puta ukazivao da je tekst zakona neusklađen i sa pomenutim EU propisima i sa Ustavom Srbije, zbog čega je i pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti „ali Ustavni sud još ćuti“.

– Pre mesec dana stigla je iz EU još jedna studija o „usklađenosti“ ZZPL sa GDPR i Policijskom direktivom. Tu studiju Ministarstvo pravde praktično je prikrilo od naše javnosti. Studija potvrđuje manje više sve na šta sam ranije upozoravao, pa i na neustavnost zakona. Dakle, govorimo o odlaganju primene zakona koji ostavlja odrešene ruke nadležnim da obrađuju podatke građana ne samo kad je to, kako Ustav kaže, predviđeno zakonom nego kad god oni nađu za shodno, zakona koji će u praksi otvarati mnoštvo sukoba nadležnosti između poverenika i suda pa i između parničnog i upravnog suda i istovremene različite odluke tih organa što je izvor pravne nesigurnosti kakav je u iole uređenom pravnom poretku nedopustiv – zaključuje Šabić, dodajući da ako zakon ostane nepromenjen, njegovom primenom će se ugroziti i inače skroman uspostavljeni sistem zaštite podataka o ličnosti, biće izvor pravne nesigurnosti i predstavljati ozbiljan rizik opasnost za prava građana.