Šabić: Mora da sam pare od prodaje tajni podelio s Gašićem

Naime, DRI je ove godine sproveo kontrolu poslovanja Poverenika, a Šabić je insitirao da se posebna pažnja posveti navodima o troškovima za službena putovanja. Ispostavilo se da su ukupni višegodišnji troškovi za službena putovanja cele institucije Poverenika – dakle, svih zaposlenih – milion i 350 hiljada dinara, od čega su troškovi samog Šabića 507.000 dinara.

“Za 14 godina (na čelu institucije Poverenika) putovao sam 14 puta, od toga 11 puta u bivšoj Jugoslaviji, a jedini put van Evrope u Severnoj Africi gde je bio skup poverenika”, objasnio je Šabić gostujući u Novom danu TV N1.

Poverenik je istakao da se svi podaci koje je izneo nalaze u preliminarnom izveštaju DRI o poslovanju Poverenika, te da će finalni izveštaj biti stavljen na uvid javnosti na zvaničnom sajtu institucije kojom rukovodi.

“Oni su proverili kompletno poslovanje Poverenika, nema nijedne jedine primedbe. To je deo jedne stalne kampanje. Svaki poslanik pojedinačno ima u jednoj godini po nekoliko puta veće troškove nego što je Poverenik potrošio”, istakao je on, prenosi N1

“Verovatno sam pola tih para (što sam dobio od prodaje informacija) podelio sa Batom Gašićem da mi da taj sertifikat”, u šali je rekao Šabić.

Upitao je i kako će onda neki priprosti svet da reaguje ako čita da je plata Poverenika deset puta veća nego što zaista jeste, da prodaje tajne informacije stranim službama i da krade državne pare – da li će onda neko pomisliti da treba da mu ispali “taj metak u glavu”.

Podseća i na slučaj objavljivanja u tabloidima izvoda iz matične knjige dvojice švajcarskih fudbalera poreklom sa Kosova, ističući da je reč o dokumentima koji se mogu dobiti samo na lični zahtev, a istog dana kada su zatraženi, osvanuli su na naslovnim stranama novina. Samo zbog toga što je branio zakon u tablodima je, kako ističe, označen kao “šiptarski poverenik”.

Zakon neprimenjivu u praksi

Šabić je još jednom upozorio da je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je poslat Skupštini na usvajanje, praktično neprimenjiv u praksi, ali da očekuje da će parlamentarna mašinerija samo da ga “svari i izglasa”.

Smatra i da nema svrhe da se obraća parlamentu povodom tog zakonskog predloga i podseća da se niz primedbi koje je izneo, dostupan na sajtu Poverenika.

Kao ilustraciju toga koliko je Zakon traljavo napisan, ističe deo u kojem se navodi da se postupak kod Poverenika pokreće pritužbom, što je bukvalan prevod reči “complaint” iz GDPR-a i koja u srpskom pravnom sistemu znači nešto sasvim drugo.

Tvrdoglavost predlagača zakona ide toliko daleko, kaže Šabić, da se u finalnom tekstu navodi da se postupak pokreće pritužbom, ali da će Poverenik s njom postupati kao sa predstavkom.

Šabić podseća i da su Poverenik i Društvo sudija ocenili da je Zakon praktično neprimenjiv u praksi, i očekuje da ga čeka ista sudbina kao i zakone o tužilaštvima ili javnim beležnicima koji su poslednjih godina menjani po nekoliko puta.

Povratak advokaturi

Šabiću 22. decembra ističe mandat i više neće voditi instituciju Poverenika. Smatra da je za 14 godina izgradio ozbiljnu instituciju sa najstručnijim timom i da ne veruje da ona može da bude urušena tek tako.

Takođe veruje da bi najbolji izbor za njegovog naslednika bio neko ko već radi u instituciji Poverenika.

Kada je reč o njegovim ličnim planovima, Šabić podseća da je po struci advokat i da mora da nastavi da radi, jer se nije, kako neki tvrde, obogatio radeći u državnoj instituciji, niti je još ispunio uslove za penziju.

Podseća da je tokom svog rada u instituciji Poverenika ostvario dobru saradnju sa civilni sektorom i kaže da će se i ubuduće aktivno baviti temom ljudskih prava.

Na pitanje razmišlja li o političko angažmanu, Šabić je rekao da smatra da svaki građanin mora da se bavi politikom, ali da za to ne morate da budete lider ili član neke partije ili pokreta.