Šabić: Nedopustiv manir vlasti da postupke učesnika na protestima kvalifikuju kao krivična dela

Šabić, koji je i predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava, u saopštenju je ukazao i da je „generalno nedopustiv manir političkih funkcionera da postupke učesnika u protestima kvalifikuju kao krivična dela već dugo evidentan“.

Prema njegovim rečima, „u poslednje vreme“, u vezi sa pojavljivanjem vešala na kojima je visila lutka „koja asocira“ na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, taj manir vlasti dobio je na intenzitetu.

Podsetio je da su se povodom tog slučaja oglasili premijerka i brojni članovi vlade kvalifikujući to kao u svetu nezapamćeno, kao poziv na ubistvo Vučića ili pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

„Takve kvalifikacije pre svega ignorišu činjenicu da u mnogim zemljama učesnici protestnih skupova koriste vešala, giljotine, lomače i slične rekvizite, da to nije nikakva posebnost Srbije“, naveo je Šabić.

Napomenuo je i da „nisu retkost ni vešala na kojim su obešene lutke visokih državnih funkcionera, te naveo primera Nemačke, SAD, Francuske, Velike Britanije…

„Na ulicama, drveću, zgradama i mostovima u njihovim zemljama na vešalima su visile lutke premijera Tereze Mej, Borisa Džonson, Petera Fijale, kancelarke Angele Merkel, predsednika  Emanuela Makrona, Donalda Trampa …“, naveo je Šabić.

Dodao je i da su „u nekim, slučajevima demonstranti vešala zamenjivali lomačom i  kazao da su „na lomači spalili lutke predsednika SAD, Filipina, Veneceule kao i slike kralja Španije i premijera te države.

Šabić je naveo i da su u Hrvatskoj  i Bosni i Hercegovini spaljene lutke premijera Andreja Plenkovića i člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

„Ovakva protestna simbolika i postupci kod nas nisu šire prihvaćeni, naprotiv većina građana ih ne razume, ne odobrava i ne prihvata“, rekao je Šabić.

Istovremeno je ukazao da „to nije razlog da se automatski kvalifikuju kao krivična i to teška dela“, te ocenio da je pogotovo neodrživo da to čine „nepozvani i nekompetentni politički funkcioneri izvršne vlasti“.

„A oni to ipak rade… na način koji za posledicu ima najmanje tri loše stvari – vređanje prezumpcije nevinosti osumnjičenih, generalizovanje i nezasluženo diskvalifikovanje svih učesnika protesta i pritisak na tužilaštvo i ugrožavanje njegove samostalnosti“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, ako u vezi sa pojedinim postupcima demonstranata uopšte postoji sumnja u izvršenje nekog krivičnog dela organi pravosuđa, imaju mogućnost da u svakom konkretnom slučaju utvrde činjenice i preduzmu eventualne dalje korake.

„Imaju i obavezu da sve što preduzimaju bude u skladu sa opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava i značajem koji prava na slobodu izražavanja i okupljanja imaju u demokratskom društvu a koji ne sme biti doveden u pitanje samo što se postupci nekih učesnika okupljanja ne dopadaju aktuelnoj vlasti“, kazao je on.