Šabić: Nema pravnih osnova za uvođenje vanrednog stanja

Šabić, koji je i prvi poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, upozorio je da je nužno razlikovati pojmove „vanredno stanje“ i „vanredna situacija“.

„Razlikuju ih i Ustav i zakon, uvode se iz različitih razloga, predlažu ih i o njima odlučuju različiti organi, podrazumevaju različite mere i što je najvažnije bitno se razlikuju po posledicama koje mogu imati za prava građana zajamčena Ustavom. „Vanredno stanje“ je situacija uređena članom 200. Ustava a „vanredna situacija“ Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama“, kazao je Šabić i dodao da vanredno stanje uvodi Narodna skupština.

Šabić je rekao da su „neosnovane spekulacije da bi u trenutnim konkretnim okolnostima umesto nje to mogli zajednički da urade predsednici Republike, Skupštine i Vlade“.

„Ustav zaista predviđa takvu mogućnost za situacije kad skupština ne može da se sastane ali mi nismo u takvoj situaciji. Ta ustavna odredba ima u vidu faktičku nemogućnost okupljanja poslanika, apsurdno bi bilo tumačiti da se zbog odluke Vlade o zabrani skupova sa preko 100 lica Skupština ne može sastati. Nikakav akt Vlade ili ma kog organa izvršne vlasti ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela“, rekao je Šabić.

On je rekao i da je „važnije od toga ko odlučuje o vanrednom stanju – pitanje kada se vanredno stanje može uvesti“.

„Prema Ustavu to je onda „kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“. Sam termin „ugrožava opstanak“ jasno govori da je reč o krajnje izuzetnim situacijama. Tako se i dredbe člana 87. i 88. Zakona o odbrani koje se pominju kao osnov za predlog ministra odbrane predsedniku republike istovremeno odnose i na uvođenje ratnog stanja i na uvođenje vanrednog stanja, očito zbog bezbednosti države, odnosno neposredne ratne opasnosti i slično. Epidemija virusa nije u nadležnosti ministarstva odbrane a koliko god bila neprijatna i opasna izvesno nije nešto što ugrožava opstanak države i naroda“, kazao je Šabić.

Prema njegovim rečima, „posebno je bitno i važno to da proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od nekih Ustavom zajamčenih prava građana“.

„S druge strane Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama odnosi se ne samo na situacije koje „ugrožavaju opstanak“ nego na više mogućih teških, čak katastrofalnih  situacija među kojima izričito navodi epidemije i pandemije zaraznih bolesti. Vanrednu situaciju ne proglašava Skupština nego Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije onda kada su, kako zakon kaže, „rizici i opasnosti takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi već su nužne posebne mere, dodatna sredstva i pojačan režim rada“, kazao je Šabić.

On je rekao da je „situacija sa kojom smo suočeni upravo takva“.

Šabić je rekao da je „posebno bitno i važno napomenuti da proglašavajući vanrednu situaciju Vlada ne može propisivati nikakva ograničavanja Ustavom zajamčenih prava građana“.