Šabić: Obavezni vojni rok bi mogao da se pokaže i kao rizičan avanturizam

Šabić je za agenciju Beta rekao da bi uvođenje obaveznog vojnog roka donelo dodatni finansijski teret, a predstavnici vlasti moraju javnosti da kažu kolika su sredstva odvojena za vojsku i odakle bi se dodatna sredstva obezbedila.

„Kao i da li bi, ako se već povećavaju rashodi, bilo bolje ulagati u druge potrebe sistema odbrane – bolje plate i uslove rada profesionalne vojske, infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i slično“, kazao je on.

Šabić je istakao da ne vidi šta bi se promenilo na bolje uvođenjem obaveznog vojnog roka.

On je kazao da nedostaje odgovor nadležnih na pitanje kakve bezbednosne pretnje od Srbije zahtevaju promenu trenutnog kombinovanog vojnog sistema.

Prema njegovim rečima, stručna javnost nije konsultovana oko glavnih rizika i problema koje bi izazvalo vraćanje obaveznog vojnog roka.

„Zbog toga se teško oteti utisku da se lansiranje i verovatna realizacije ove ideje zasniva na proceni da je to trenutno povoljna politička poruka, a ne na argumentima koji bi bili rezultaz kompleksne analize ekonomskih i bezbednosnih interesa Srbije“, zaključio je advokat.

Šabić je istakao da u Srbiji gotovo sva državna pitanja manje zavise od relevantnih faktičkih i pravnih okolnosti, a mnogo više od želja i volje predsednika.

„A budući da je on već izjavio da će predložiti uvodjenje obaveznog vojnog roka, čak i konkretnu dužinu roka od 90 dana, to praktično, gotovo izvesno znači da je odluka već doneta“.

On je dodao da tome doprinose i slične izjave ministra odbrane Nebojše Stefanovića kao i formiranje radne grupe u okviru ministarstva odbrane koja se bavi pitanjima vezanim za obavezno služenje vojske.

„Takodje i činjenica da se u, makar i poslovično netransparentnom budžetu, u sredstvima za vojsku, mogu nazreti momenti poput izdvajanja sredstva za obnovu kasarni koji verovatno govore isto to“, kazao je on.

Šabić je ocenio da je potrebno promeniti uslove rada u vojsci, pre nego sistem.

„Kod nas, prema čestim medijskim izveštajima, zbog niskih plata, loših uslova rada, korupcije itd. vojsku na godišnjem nivou napušta 1.000 do 2.000 profesionalaca. Česte su i informacije o odlasku oficirskih kadrova čak i sa visokih pozicija, koji nakon dugogodišnjeg služenja napuštaju sistem nezadovoljni uslovima rada. U tom kontekstu važno je seriozno, odgovorno razmotriti da li se obaveznim vojnim rokom može nadomestiti odliv profesionalaca ili bi se olakim i nekritičkim pristupanjem takvom rešenju mogla ugroziti bezbednost zemlje“, kazao je on.