Šabić: Podaci o građanima "cure" iz policije, ministarstava…

Curenje podataka iz ovih institucija predstavlja krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti – kaže za Danas poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

U više postupaka nadzora, poverenik je utvrdio da podaci nekontrolisano izlaze iz policije, Poreske uprave, ministarstava i zdravstvenih ustanova. Zbog curenja podataka podneo je 30 krivičnih prijava, međutim, samo u jednom slučaju izrečena je kazna, i to uslovna.

– Nadležno javno tužilaštvo me do danas nije obavestilo šta se dešava sa krivičnom prijavom povodom slučaja Agencije za privatizaciju, gde su kompromitovani podaci o ličnosti 5,2 miliona građana, odnosno više od 70 odsto populacije Srbije – ističe Šabić. Poverenik je juče doneo rešenje kojim je naredio Ministarstvu zdravlja da odmah preduzme mere za zaštitu podataka o ličnosti koje obrađuje u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS). On je u postupku nadzora utvrdio da je zaposlenima u ustanovama u kojima je uveden IZIS, Ministarstvo zdravlja dodelilo korisnička imena i lozinke koje lako mogu „probiti“ neovlašćena lica. Ministarstvo je na ovaj problem bilo upozoreno krajem prošle godine, ali sistem zaštite podataka nije poboljšan.

– U ovakvoj situaciji postoji mogućnost lakog, neovlašćenog preuzimanja velike količine ličnih podataka pacijenata, ne samo imena i prezimena i JMBG, već i dijagnoza, anamneza, terapija u svim mogućim slučajevima, uključujući one koje važe za najdelikatnije – psihijatrijske, ginekološke, dermatološke – navodi Šabić. On dodaje da su i pored upozorenja izostale mere zaštite, te da su se neovlašćeni pristupi događali, „i to u zabrinjavajućem obimu“.

– Još je neprihvatljiviji stav Ministarstva da su za propuste odgovorni „pojedinci u zdravstvenoj ustanovi“ koji nisu znali da pravilno koriste dodeljenu šifru. Ministarstvo je uspostavilo IZIS, i bez ikakve sumnje je bilo dužno da preduzme sve tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, uključujući tu i odgovarajuću edukaciju pojedinaca. Podaci o zdravstvenom stanju mogu biti zloupotrebljeni na bezbroj načina. Ne treba mnogo mašte da biste ih zamislili kao „efikasno“ sredstvo za težak prodor u privatnost, vređanje dostojanstva, ucene, zastrašivanja, diskvalifikovanja ili, na primer, kao zanimljiv analitički materijal za (ne)legalne distributere medicinskih sredstava – ukazuje Šabić. Poverenik napominje da državne institucije ne samo da mogu tome da se suprotstave, već imaju obavezu.

– U suprotnom, nije pitanje da li će podaci biti zloupotrebljeni, već kada će biti zloupotrebljeni i ko će ih zloupotrebiti. Sve ovo ukazuje na očigledan nedostatak strateškog pristupa države u tretiranju podataka svojih građana. Ne možemo očekivati da oni budu adekvatno zaštićeni, a ustavne garancije koje bi trebalo da obezbede privatnost građana predstavljaju samo spisak lepih želja – zaključuje Šabić.