Šabić: Potpuno odsustvo odgovornosti

Šabić je na sednici parlamentarnog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu izjavio da treba stvoriti atmosferu u državi i društvu da onaj ko krši zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja treba i da odgovara, što je sad zanemariva praksa.

Državna preduzeća imaju ozbiljan problem u toj oblasti, jer građani, koji plaćaju njihove dugove, ne mogu da dobiju podatke o donacijama. One su za javnost tajna, kao i o sponzoriosanje sportskih klubova, konstatovao je Šabić, predstavljajući izveštaj o radu poverenika u 2015. godini.

Govoreći o ispunjenju odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić je naglasio da zaposleni u državnim službama „nemaju pojma“ o nečemu što je preuzeta obaveza i dodao da to nije problem samo sadašnje vlasti, nego se radi o nasleđenom od svih prethodnih.

Šabić je naveo da je zakon donet 2008. godine, a strategija za njegovo provođenje 2010. godine.

Država se tada obavezala da će strategija biti primenjena u roku od tri meseca, ali to nije učinjeno do danas, izjavio je Šabić.

On je kao primer rušenja ustavnih odredbi o zaštiti podataka o ličnosti naveo odluku Skupštine Beograda da kontrolori privatne firme Bus plus mogu da legitimišu građane bez karte i pišu im prekršajne prijave.

Ima još nekoliko predloga zakona u kojima su ustavne garancije „spuštene“ na ministarska ovlašćenja, upozorio je Šabić.

On je rekao da se svest u institucijama ipak menja, pa je 96 odsto intervencija poverenika bilo uspešno, ali da je problem što su u preostalih četiri odsto neke delikatne stvari.

U raspravi su članovi Odbora iz redova opozicije, uključujući i one iz Srpske radikalne stranke, podržali Šabićeve aktivnosti.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović je polemisao sa Šabićem oko ustavnosti odluke da kontrolori Bus plusa mogu da legitimišu građane.

Martinović je tvrdio da su kontrolori „ovlašćena službena lica“ i da je to potrebno da rade, pošto je Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd u velikim dugovima i grad daje velike subvencije, zbog čega treba naterati građane da kupuju karte.

Šabić je odgovorio da posao poverenika nije da brine o tome koliki su čiji dugovi, nego da se brine da li se zakon i Ustav krše, i poručio vladajućoj većini da, ako im se to ne sviđa, promene zakon i Ustav.

Polemike je bilo i između Martinovića i poslanika pokreta Dosta je bilo (DJB) Dušana Pavlovića, koji je pitao šta je sa ugovorom Srbije sa holandskom kompanijom HPK o upravljanju železarom u Smederevu iz marta 2015. godine.

Taj ugovor još nije dostupan javnosti.

Martinović je tvrdio da je 1.100 strana ugovora na sajtu Ministarstva privrede, ali ga je Pavlović demantovao, objasnivši da se radi o ovogodišnjem ugovoru sa kineskom kompanijom Hestil.

Pavlović je poručio Martinoviću da mu dostavi taj ugovor mejlom i da će se onda javno izviniti i njemu lično i vladajućoj većini.

Martinović je uzvratio da će to učiniti kada Pavlović na svom blogu objavi sve ugovore o firmama čiji je stečajni upravnik bio lider DJB Saša Radulović.

Govoreći o činjenici da ministarstva i državna preduzeća ne dostavljaju informacije od javnog značaja i ne poštuju odluke poverenika, Pavlović je ukazao na besmislenost procesa kažnjavanja, jer se kazna plaće iz budžeta i ide opet u budžet.

Pavlović se založio da ministri i direktori javnih preduzeća kazne, koje treba da budu višemilionske, plaćaju iz svog džepa i da novac ide u humanitarne svrhe – na primer za decu bez roditeljskog staranja.