Šabić: Potrebna ozbiljna javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima

Šabić, koji je i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u komentaru za agenciju Beta ukazao je da je pažnju i kritike dela javnost izazvala odredba koja predviđa kažnjavanje onog ko koristi pojam policija bez odobrenja ministra.

„Mnogi su razumeli da se zabrana odnosi i na sve subjekte pa i medije što je izazvalo zabrinutost i reakcije. Međutim, radi se po svoj prilici samo o rogobatnoj formulaciji, misli se na zabranu da drugi subjekti koriste naziv policija, da se tako nazivaju, ali je svakako nekorektna jer na primer Vojna policija sigurno za korišćenje naziva ne mora imati odobrenje MUP-a“, naveo je on.

Šabić je dodao da mnogo više pažnje i kritike zaslužuju rešenja kojima se zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenih službenih lica.

„Ideja da praktično cela policija pretvori u bezmalo ‘tajnu policiju’, nema realno opravdanje, suprotna je Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja a mogla bi biti teško zloupotrebljavana u svrhu sakrivanja od odgovornosti službenih lica koja su zlostavljala građane ili prekoračila ovlašćenja“, dodao je on.

Prema njegovoj oceni, najveću pažnju zaslužuju odredbe kojima se propisuje da policija može da koristi softver za automatsku detekciju i prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lica.

„U brojnim sredinama ovakav softver je u upotrebi ali u mnogim to izaziva kritike, pa je čak dovelo i do zabrane korišćenja takozvanog inteligentnog video nadzora. Formulacija u nacrtu zakona je fluidna, najšira moguća. Tako široka da omogućava da se softver primeni kad se poželi i u odnosu na koga god se poželi što je, posebno jer se godinama suočavamo sa evidentnim odsustvom bilo kakve ozbiljne kontrole, veoma rizično“, smatra Šabić.

On je naveo da nije sporno da brojne policije u svetu koriste takav softver u svrhu identifikovanja izvršioca krivičnih dela ali da je pođednako nesporno da se on može zloupotrebljavati u svrhu nadzora nad ljudima koji nisu kriminalci nego samo oponenti vlasti, opozicionari, novinari kritičari i slično.

„Uvek, a posebno u našim uslovima u kojima su organi vlasti više puta demonstrirali spremnost da najčešće u dnevno političke svrhe zloupotrebe baze ličnih podataka građana, o tome se mora voditi računa. Pre biilo kakve konačne artikulacije rešenja o primeni takozvanog inteligentnog video nadzora Vlada je dužna da o ovom pribavi mišljenja javnosti, pogotovo stručne. Bilo bi neodgovorno i nedopustivo proturati ga na brzinu, u senci epidemije korone“, naveo je on.