Šabić: Prisluškivanje predsednika tužilaštvo mora da rasvetli

Šabić je za Betu kazao da je radna grupa MUP-a okončala svoj posao i da je kompletan materijal o prisluškivanju predsednika predala Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).

„Tužilaštvo ima obavezu da mnogo ekspeditivnije nego do sada obezbedi rasvetljavanje brojnih ‘maglovitih’ okolnosti i da o tome javnosti pruži informacije na koje bez sumnje ima pravo“, rekao je advokat.

Na pitanje Bete zašto ni nakon više od dva meseca tužilaštavo nije saopštilo javnosti odgovore na pitanje ko je i zbog čega prisluškivao razgovore predsednika države, Šabić je kazao da javnost ima pravo da sazna kako se odvijalo „nezakonito prisluškivanje“ za koje je ocenjeno da se radi o pripremi „državnog udara“.

„Ili je prisluškivan potpuno ilegalno, bez ikakvog odobrenja i znanja suda ili je predsednik ‘upao u mere’, komunicirajući s ljudima čija komunikacija je sudskom odlukom stavljena pod nadzor bilo pozivajući ih, bilo primajući pozive. U ovom drugom slučaju ne bi se radilo o nezakonitom prisluškivanju, ali bi svakako podrazumevalo odgovarajuću reakciju, odnosno upozorenje“, objasnio je Šabić.

Podsetio je da je predsednik prisluškivan godinu i po i da su u to bili uključeni tehnički resursi i ljudi iz MUP-a.

„Pominjanje ‘državnog udara’, makar zvučalo preterano, implicira bar jednu i u ovom slučaju tačnu stvar. Državni udar, za razliku od revolucije dolazi iznutra, vrše ga ljudi iz sistema, a ne spolja“, rekao je Šabić.

Dodao je da javnost mora da sazna i kako se prisluškivanje predsednika odvijalo bez znanja bezbednosnih struktura, posebno BIA.

„Svako ko iole poznaje faktičku situaciju, zna da kad je reč o postojećim državnim resursima, tehnički nije moguće da ma ko iz MUP-a vrši prisluškivanje bez znanja BIA. A kontraobaveštajna zaštita predsednika, makar bila na najnižem dopustivom nivou, moralo bi da podrazumeva da isto važi i za neku eventualno ilegalno nabavljenu i instaliranu opremu“, kazao je advokat.

Na pitanje Bete koji bi mogli biti motivi da se prisluškuje predsednik države, Šabić je rekao da motivi mogu biti „agresivni“, upravljeni na prikupljanje materijala s idejom da se koristi za pritisak na predsednika, „da bi se iznudili odgovarajući ustupci ili on kompromitovao“.

„Motivi mogu biti i ‘odbrambeni’, s idejom da se koriste samo u svrhu zaštite u mogućim obračunima u okviru ‘elite’. Naravno, u oba slučaja radilo bi se o teškim nezakonitostima i zloupotrebama“, ocenio je Šabić.

Naveo je da i u slučaju da je reč o zakonitom prisluškivanju, na osnovu odluke suda, a u koje je predsednik Republike „upao“ slučajno, nema razloga da se kriju imena prisluškivanih lica.

„To eventualno može biti opravdano samo do okončanja istrage“, rekao je advokat.

Naglasio je da nikako ne bi smelo da se ponovi „ono što nam se nažalost već dešavalo”: da se u tabloidima šire tvrdnje o državnom udaru ili čak fizičkoj likvidaciji predsednika, a da potom nadležni organi sve proglase „državnom tajnom“.

„Neki poslanici su predlagali da se formira anketni odbor za ceo slučaj ‘nezakonitog prisluškivanja’ predsednika, ali je indikativno da su ti zahtevi utihnuli. To ne sme ostati još jedna ‘afera’ na koju će se zaboraviti čim se pojavi druga“, zaključio je Šabić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je ranije saopštilo da se neće oglašavati povodom istrage o prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.