Šabić: Savamala laka za istragu

On je napomenuo da pobeda na izborima ne oslobađa vlast obaveze sprovođenja zakona koji joj se ne dopadaju.
 
Kao sagovornik FoNeta u seriji intervjua „Bez rukavica“, Šabić je podsetio da tužilaštvo ni posle četiri meseca nije otkrilo i procesuiralo odgovorne aktere, kada je očigledno da iole ozbiljnija istraga ne može a da relativno lako ne dođe do tog rezultata.
 
Može neko da zatvara oči ili da minimizira problem, ali to neminovno baca ružno svetlo na važnu instituciju tužilaštva. Posledično, što je još gore, i na funkcionisanje pravosuđa i ostvarivanje principa zakonitosti, ukazao je Šabić.
 
Prema njegovim rečima, imamo situaciju u kojoj se evidentno desilo nešto što predstavlja niz prekrašaja i krivičnih dela, ali jedino što nam tužilaštvo saopštava je da ne može ništa da nam saopšti.
 
Šabić napominje da pobeda na izborima nesporno daje legitimitet za vođenje javnih poslova, ali ne podrazumeva pravo da radiš šta želiš po slobodnoj volji, već obavezu doslednog poštovanja i primene Ustava i zakona, bez
selekcije.
 
Upitan ko pokazuje najmanje volje da pruži na uvid informacije od javnog značaja, Šabić je odgovorio da su to, statistički posmatrano, republički organi vlasti.
 
On podseća je protiv republičkih organa u prošloj godini Povereniku podneta 1.841 žalba, što je gotovo polovina svih žalbi koje je primio, a među njima je opet gotovo polovina protiv ministarstava.
 
Po broju žalbi protiv ministarstava, precizirao je Šabić, na vrhu liste su ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo finansija i ministarstvo odbrane.
 
Ali, objektivan pristup, kako smatra Šabić, nalaže da se broj žalbi tretira u kontekstu broja zahteva za pristup informacijama koje su ministarstva primila, gde su neka izložena ogromnom broju zahteva.
 
U tom slučaju, vodeća negativna mesta zauzimaju ministarstva pravde i rada, sa žalbom povodom svakog trećeg zahteva, dok za njim sledi ministarstvo spoljnih poslova, precizirao je Šabić.
 
Kako objašnjava, MUP se u tom pogledu svrstava u grupu korektnijih sa jednom žalbom na 11,8 zahteva, dok ministarstva omdladine i sporta i kulture i informisanja, sa jednom žalbom na 52, odnosno 57 zahteva, imaju dobar
rezulat.
 
Šabić, medjutim, smatra i uporno upozorava da je težište problema i neuralgična oblast u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja tamo gde se raspolaže velikim iznosima javnog novca i velikom imovinom.
 
Neki potezi Vlade i ministarstava zabrinjavaju, ukazao je Šabić, ali posebnu pažnju, pre svega, zaslužuje loš odnos državnih preduzeća prema obavezama iz Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja.
 
Ne može se isključiti mogućnost, da se u jednom broju slučajeva javnosti uskraćuju informacije koje bi ukazivale na loše rezultate, pa i korupciju i kriminal, ocenio je Šabić.
 
Upitan da li su Poverniku potrebna veća ovlašćenja za kažnjavanje, ukoliko protivno zakonu izostane pružanje informacija, Šabić je podstio da on nema mogućnost čak ni da pokrene prekršajni postupak, što je „prilično neobično
rešenje“.
 
To ko je konkretno ovlašćen da pokreće prekršajne postupke, da ih vodi i izriče kazne, nije međutim od posebnog značaja, ako imate sistem koji će izvesno obezbediti da onaj ko krši zakone, ko god da je, za to snosi odgovarajuće konsekvence, napomenuo je Šabić.
 
Prema njegovim rečima, kod nas dosadašnja praksa govori u prilog tome da elita za kršenje zakona odgovora veoma malo, „da ne kažem skoro nikad“.
 
Na pitanje ima li ima odgovora na njegov novi, ranije več upućivani apel vlastima da se donese novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić je uzvratio da nedostaje realni, a ne verbalni odgovor.
 
Već godinama se u akcionim planovima Vlade, u vezi sa poglavljem 23 u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), predviđa donošenje novog Zakona, podsetio je Šabić, pa se i eksplicitno kaže da će osnova za to biti zakonski model koji je on, zajedno sa saradnicima, ponudio u nameri da pomogne.
 
I u poslednjoj, aktuelnoj verziji Akcionog plana predviđeno je da će novi zakon biti donet do kraja ove godine, ali Šabić smatra da je svakome ko iole poznaje proceduru potpuno jasno da planirano neće biti ispunjeno.
 
Za loše stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti nije odgovorna samo aktuelna vlast, primetio je Šabić, potkrepljući to činjenicom da se i ranije kasnilo sa donošenjem potrebnih akata iz ove oblasti.
 
Navodeći da su njegove intervencije praktično svakodnevne, Šabić je ocenio da je nemoguće očekivati da aktivnosti i mere Poverenika zamene sve što moraju da urade Vlada, nadležna ministarstva i Skupština.
 
Na pitanje o zaštiti podataka o ličnosti i pregovorima sa EU u okviru poglavlja 23, Šabić je istakao da je usklađenost normativnog sistem država kandidata sa evropskim pravnim standardima od bitnog uticaja na pregovore.
 
Međutim, evidentna manjkavost našeg normativnog sistema nije glavni problem, smatra Šabić, jer se velika docnja na tomplanu možda može koliko-toliko  nadoknaditi i to relativno brzo.
 
Prema njegovoj oceni, mnogo je veći problem što se EU neće interesovati samo za papirni normativni sistem, nego i za primenu zakona u praksi i realno stanje.
 
Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, to stanje je daleko od zadovoljavajućeg, zabrinjavajuće je, smatra Šabić i podseća da je na to više puta upozoravao.