Šabić: Službama bezbednosti možemo samo da verujemo na reč

Šabić je objasnio razliku između prisluškivanja, što je slušanje nečijeg razgovora, i pristupa zadržanim podacima, gde se ne ulazi u sadržinu komunikacije, nego se dobijaju informacije ko je, kada, koliko i sa kim komunicirao- listing.

Ustav izričito nalaže da je sa nadzor komunikacija potrebna odluka suda, bezbednosne službe su dosad tumačile da se to odnosi isključivo na prisluškivanje, dok su o pristupu zadržanim podacima odlučivali direktori službi, podseća Šabić.

Ustavni sud, međutim, doneo je odluku po kojem je za svaki nadzor komunikacija, pa i pristup zadržanim podacima, potrebna odluka suda, dok je svako drugo tretiranje nezakonito i predstavlja krivično delo, upozorio je on.

Vi danas imate eksplicitne tvrdnje službi da postupaju samo po odluci suda, ali možete samo da im verujete. Lepo je da im verujete, ali još bolje je da imate mehanizam da ih nadzirete, rekao je Šabić.

Šabić je podsetio da je pre nekoliko godina, kancelarija poverenika utvrdila da službe bezbednosti imaju onlajn pristup zadržanim podacima.

Tad smo dobili frapantan podatak, tri provajdera su okrenula glavu, a samo jedan nam je rekao – znamo koliko su puta pristupili – 272.000 pristupa u godinu dana, samo kod jedne kompanije. Ta priča da službe i danas imaju direktan pristup otvara pitanje ima li smisla govoriti o efikasnoj kontroli, poručio je on.

Šabić je ukazao da skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti vodi stranačka ličnost, a treba da nadzire rad BIA na čijem je čelu takođe stranačka ličnost.

On smatra i da nije dovoljno to što je novi direktor BIA Bratislav Gašić zamrzao sve stranačke funkcije, jer zakon eksplicitno navodi da pripadnik BIA ne može biti pripadnik stranke.

Podatak da je broj onih koje BIA prisluškuje porastao za 10 odsto, Šabić ne vidi kao dramatičan i nešto na osnovu čega bi se moglo zaključiti da se Agencija politički zloupotrebljava.